“Od Srebrenice do Gaze” - put varvarstva, otrov nekažnjivosti, tragedija nemoći…
Uvodni deo iz knjige (2025) “El Rabo mueve al perro – Israel y Estados Unidos en el devenir de Oriente próximo” autora Martin Alonso Zarza (filozof, saradnik Žena u crnom, Španija); Staša Zajović je priredila rezime navedenog teksta, o čemu je bilo reči na kružoku 25. juna razgovor u prostorijama ŽUC-a; razgovoru je prisustvovalo 17 osoba.
Uvod –proces rastakanja civilizacije, otrov nekažnjivosti, tragedija nemoći…
‘Od Srebrenice do Gaze’ – zašto taj naslov?
13. jula 1995. vodio se sledeći razgovor u bazi UNPROFOR-a u Potočarima (Holandski bataljon). Poručnik Ron Rutten, potresen onim što se dešavalo, napravio je snimak unezverenih Bošnjaka dok su bili ispitivani od strane srbobosanskih snaga. Na jednoj od fotki neki holandski vojnik nalazio se pored žrtava kao dokaz prisustva plavih šlemova (holandski bataljon). Rutten je primetio da taj bataljon sarađuje u odvajanju muškaraca koji će biti ubijeni. Bošnjaci su, kao što se zna, bili predali celokupno naoružanje u skladu sa sporazumom o demilitarizaciji.
Prizori zverstva - u nacističkim konc-logorima, u Srebrenici i na Bliskom istoku…
U isto vreme, srpski oficiri su pili i pušili u obližnoj sobi. Rutten se obratio Laan Van Duijin, koji je pregovarao sa Srbima: ‘Zašto sa njima razgovaraš? Ili pomogni ljudima ili se vrati u bazu!’ rekao je Rutttenu. Rutten, muškarac od 37 godina, obratio se srpskom komandantu, zvanom ‘kapetan Mane rekavši mu: ‘Ovo me podseća na ono što se desilo pre 50 godina. Vi me podsećate na naciste. Moj deda se borio sa partizanima protiv nacista’.
Van Duijin ih je razdvojio, poslao Ruttena u bazu i objasnio Manetu da je Rutten iz jevrejske porodice, ukratko mu objasnio o nacističkoj okupaciji u Holandiji i deportaciji desetine hiljada Jevreja, među njima i članove porodice Rutten, koji su potom ubijeni u Holokaustu.
‘Sad shvatam što se taj tip toliko uznemirio, ali ovi nisu Jevreji, oni su muslimani’ opravdavao se srpski oficir. Van Duijin je na suđenju Mladiću (Haški tribunal) rekao da je pitao Maneta zašto je stotine bosanskih pasoša razbacao po livadi? Kako da identifikuje vlasnike tih pasoša? Mane mu je odgovorio da tim bošnjačkim muškarcima ne trebaju više lični dokumenti jer je ‘bilo jasno kakva ih sudbina čeka’. Van Duijin je opisao svoje susrete sa Mladićem, koji mu je rekao: ‘Za 10 godina i vaši vojnici u Holandiji će štititi vaš narod od drugih rasa, posebno muslimana’. Autor takođe navodi reči Radoslava Krstića, komandanta Drinskog bataljona Vojske Republike Srpske i njegove izjave da sve protiče ‘veoma uspešno sve do ‘konačnog rešenja’.
Tu su i drugi slični prizori: R. Mladić deli karamele deci a izraelski vojnik deli bombone deci u Gazi.
U Srebrenici bio grafit ‘Dobrodošli u pakao’. Baš je taj naslov odabrao za svoj članak novinar izraelskog lista B’Tselem u svom izveštaju o ‘pravom tretmanu Palestinaca u izraelskim. zatvorima’.
Zanimljvo je da su fotografije koje je Rutten uspeo da iznese iz Potočara i da ih preda holanskoj obaveštajnoj službi, a te fotografije, kao i iskazi Ruttena bili su izbačeni iz izveštaja holandskih obaveštajaca!
Genocid u Srebrenici izvršen je u prisustvu holandskih trupa, tačno je da je holandski premijer Wim Kok dao ostavku 2002. Holandski sud je 2019. presudio da je Holandija delimično odgovorna za smrt nekih 350 Bošnjaka, a u holandsku bazu je tražilo utočište 35 000 Bošnjaka u holadsku bazu! Holandija se borila da skine stigmu Srebrenice – jedinog genocida u Evropi posle Drugog svetskog rata.
Holandski pacifisti su ponavljali: ‘Znamo šta se desilo u Srebrenici. Predali ste Bošnjake ubicama isto kao što su holandski kolaboracionisti predali Jevreje. Ništa niste naučili iz Drugog svetskog rata’.
(Valja napomenuti da su holandski pacifisti delom učestvovali u finansiranju Dom za starija lica 'Hatidža Điđa Mehmedović' u kojem žive žene čiji su muški srodnici (sinovi, muževi, braća, očevi…) ubijeni tokom genocida u Srebrenici-napomena priređivačice).
Zajednička borba protiv muslimana, muslimanske imigracije, islama - isti saveznici u toj borbi – 90-ih i sad - odgovornost Zapada za tragediju Bliskom istoku
Autor analizira/prati razne aktere: holandske, srpske, jevrejske a potom i aktere iz SAD-a.
Holandski desničar Gert Vilders i njegova ultranacionalistička partija/PVV, dobio je najviše glasova na izborima novembra 2023 a njegov program ima dve glavne tačke: borba protiv muslimanske imigracije i protiv islama. Vilders je živeo u Izraelu 80-ih, ima odlične kontakte sa proizraelskim lobijem u SAD-u koji ga i finansijski podržava. Vilders je stalno ponavljao I danas ponavlja ‘Podržavam bezuslovno Izrael’ (maj 2024. u holandskom parlamentu). Za njega je Izrael ‘svetionik demokratije’. ‘Paletinski problem nema veze sa Izraelom, za to su krivi islam i arapski lideri. Zašto ih oni ne prime i oslobode Izrael? Ako padne Izrael, pašće ceo Zapad. Zato smo svi mi Izrael. Ali dok Zapad ne shvati kako su Palestinci oruđe protiv Izraela, nikad neće shvatiti da Izrael nema nikakvu obavezu da prizna palestinsku državu jer oni već imaju svoju državu – to je Jordan’.
Belgijska partija Vlaams Belang ili švedski desničar Kent Ekeroth (pobedio na izborima) bili su u zvaničnoj poseti Knesetu, kao i u Pojasu Gaze u avionu Izraelskih oružanih snaga/IDF.
Ove posete Izraelu dokazuje sledeće: po prvi put u istoriji ultradesnica, sasvim suprotno svojoj antisemitskoj tradiciji, odlučno podržava Izrael u kontekstu tzv. sudars civilizacija. Ovo situira Izrael kao glavno perjanicu Zapada u borbi protiv islama. To je veliki obrt u ponašanju ultradesnice ‘nove paradigme’ (Tramp). Dve su stvari koje spajaju četvrtu generaciju ultradesnice – podrška Izraelu i antiimigraciona opsesija. Po njima ‘Izrael je u središtu sukoba civilizacija: izraelsko-arapski sukob je sukob između zapadne civilizacije i radikalnog islama…’
To je novi savez između ultranacionalističke izraelske desnice i njihovih evropskih parnjaka u borbi protiv islamskog fundamentalizma’ (Haaretz/Haarec). Austrijska štampa je takođe objavila da je ultradesničarski líder Hans Kristijan Štrahe, koje je pobedio na izborima 2024. potomak SS oficira bio u poseti Knesetu!
Ovde se radi o varvarstvu/rastakanju civilizacije, procesu suprotnom univerzalnoj emancipaciji, deklaraciji UN o ljudskim pravima itd. Zato se danas govori u Evropi o logorima za internaciju – raseljavanje izbeglica i migranata u treće zemlje.
Mark Rute, generalni sekretar Nato-a je glasao za Vildersa, podržao ga je u vladi 2010. Rute je dva puta (2023/4.) putovao u Izrael da pruži podršku Netajhauu sa obrazloženjem ‘Izrael ima pravo na samoodbranu’. Ukratko, ogromna većina lidera EU podržava Netanjahu i naravno, SAD.
Veza između Srebrenice i Gaze – identični stavovi Izraela i Srbije u vezi sa genocidom u Srebrenici
(Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je 23. maja 2024. godine Rezoluciju o genocidu u Srebrenici. Srbija je glasala protiv, dok su sve zemlje bivše Jugoslavije glasale za Rezoluciju. Rezolucijom je, između ostalog, 11. jul proglašen Međunarodnom danom sećanja na genocid u Srebrenici, a negiranje genocida kvalifikuje se krivičnim delom – napomena priređivačice).
Sem Srbije protiv Rezolucije su se izjasnile i Mađarska, Rusija, Kina, Izrael čak nije ni prisustvovao toj sesiji UN - nisu ni glasali.
I pored presuda međunarodnih sudova, izraelski zvaničnici smatraju se ‘ne radi o genocidu već o ratnom zločinu’, da ‘ta rezolucija može izazvati novi rat na Balkanu, ne odgovora interesima ni Izraela ni Zapada. I taj presedan otvara put za neprijatelje Izraela da ponude slične inicijative protiv Izraela’.
Još neki argumenti Netanjahuovih zvaničnika: oni koji se zalažu za liniju kontinuiteta između Srebrenice i Holokausta i koji priznaju genocid u Srebrenici, ne samo što duboko greše već upadaju u zamke antisemitizma time što kritikuju navodno zločinačke prakse Izraela a to znači da time pružaju direktnu podršku Hamasu. Od 7. oktobra 2023. Sarajevo i muslimanska zona BiH postao je evropski centar podrške Hamasu i oružanoj borbi Palestinaca protiv Izraela’. ‘Za razliku od muslimanskih kantona u BiH, u srpskim i hrvatskim kantonima se to ne dešava’.
Jevrejsko kulturno društvo Benevolencija, Sarajevo je izjavilo ‘negirati genocid u Srebrenici vodi negiranju Holokausta’ i to je naišlo na oštru kritiku u Izraelu. Posebno ih iritiraju slogani ‘Juče Srebrenica, danas Gaza’.
Zabrana rada UNWRA (UN agencija za pomoć Palestincima) – totalno odsustvo reakcija na Zapadu – to je linija kontinuiteta od Srebrenice do Gaze – nekažnjivost i nemoć.
Ravnodušnost – kad okrutnost i zverstva zadobijaju masovne dimenzije, dolazi do normalizacije zločina…
Dejton – legalizovao rezultate etničkog čišćenja, a sad nema ni govora o nekom sporazumu oko Gaze.
Srbija – Izrael – slični ili isti nacionalističko-militaristički obrasci…
Ubistvo izraelskog premijera Jicaka Rabina od strane ultraortodoksnih Jevreja zbog mirovnog sporazuma (Oslo, 1994.); ubistvo premijera Đinđića od strane srpskih nacionalista (2003.)
Vučić sarađuje tesno sa Netanjahuom – Izraelom – to je slom civilizacije a ne samo rastakanje, smatra A. Martin.
‘Srpski režim je jedna od najvećih prijatelja Izraela, a mnogi od njih su ili uprljali ruke krvlju u genocidu u Srebrenici ili huškali na rat…’.
Kontinuitet zločinačke politike i prakse…
(Izjave Vučića – 20. jun 1995, u Skupštini Srbije: Za svakog ubijenog Srbina, ubićemo 100 muslimana’. ‘Danas sam jedini u Evropi koji trguje vojnom municijom sa Izraelom’, izjavio AV u intervjuu za Jerusalem Post, (6.6.2025.). Vučić je tom prilikom ponovio zahvalnost Izraelu na suzdržanosti prilikom glasanja o Rezoluciji o genocidu u Srebrenici – napomena priređivačice).
Srbija je 2011. (protivno Izraelu) podržala članstvo Palestine u UNESKO, a 2012. glasala za rezoluciju UN po kojoj je Palestina stekla status posmatrača u UN, kao Vatikan.
Dolaskom SNS (2012.) sve se menja, Vučić ima izraelske savetnike od dolaska na vlast, a i ranije. Izraelski savetnici su radili njegovu predsedničku kampanju 2017. Sadašnji savetnik Vučića je Srulik Einhorn, a izraelsko pravosuđe uzalud pokušava da ga ispita pod sumnjom da je mešan u korupcionašku aferu, ali Einhorn se drži Beograda, gde je osnovao konsultantsku firmu i proslavlja pobede SNS-a.
Vučić je osudio teroristički napad Hamasa (oktobar 2023.), gde je masarkrirano 1.200 nevinih Izraelaca, a 250 kidnapovano. Maja 2024. srpska vlada je tražila kod arapskih lidera oslobađanje izraelsko-srpskog državljanina Alona Ohela. O zločinima u Gazi srpska vlast nije rekla ni reči!
Srbija je nastavila da prodaje oružje Izraelu kojim se ubija civilno stanovništvo. Vrednost izvoza oružja Izraelu u jeku rata u Gazi (2023/4) skočila je sa 1,4 miliona na 42,3 miliona eura, pokazuje istraživanje BIRN-a i izraelskog lista Haarec. Izraelski ambasador u Srbiji zahvalio je više puta vladi Srbije i srpskom narodu na ‘nedvosmislenoj podršci koja predstavlja svetionik nade’. M. Đurić, šef diplomatije izjavio je da ‘Srbija stoji uz Izrael ne samo na dan kad se sećamo užasnog terorističkog napada već svakog dana’ (napomene priređivačice).
O u Srebrenici, sad u Gazi - Srbija je saučesnica u genocidu u Gazi. Zašto Srbija rizikuje da Sutra pravno odgovara pred nekim međunarodnim sudom?
Srpski režim je ugostio predsednika Isaka Hercoga i tom prilikom A. Vučić je kazao: ‘Veze između naših naroda su duboke i prirodne i mi se u vašoj lepoj zemlji osećamo kao u svojoj kući’.
(Republika Srpska – izraelski savetnici - advokat Mark Zel, predsednik Republikanske stranke u Izraelu, nedavno se registrovao kao lobista u ime RS. Jedan od Zelovih ciljeva je ukidanje američkih sankcija Dodiku, a za taj posao mu je, u prvom krugu, isplaćeno 840 000 dolara. Ako Dodika skine sa američke ‘crne liste’ Zel će dobiti bonus – napomena priređivačiće prema (Radar-u, 10.4.2025.)
Na čemu se zasniva izraelsko-srpsko prijateljstvo?
Pored ideoloških matrica: rastakanje civilizacije, nekažnjivosti (aktera zločina u čemu su im pomogli saučesnici-međunarodni akteri); nemoć (žrtava), izraelsko-srpsko prijateljstvo zasniva se na uzajamnim interesima:
Trgovina oružjem - to se može tumačiti i kao protivusluga Srbije Izraelu za vreme 90-ih kad je zaveden embargo i u trgovinu oružjem. Devedesetih je Izrael je snabdevao oružjem i vojnom obukom počinioce genocida u Srebrenici, a Vrhovni sud Izraela je odbio zahtev da podnese izveštaj o izvozu oružja u SRJ tokom 90-ih.
Vrhovni sud je izvestio da bi činjenice o izraelskom učešću u genocidu, nanele veliku štetu zemlji i da bi možda doveo do suđenja umešanima u trgovinu oružjem. I to dokazuje da je Izrael bio umešan u genocidu u Srebrenici, potvrđuje da su bezbednosni interesi izraelske države iznad prava njegovih građana. Poznato je da je jedna delegacija Ministarstva odbrane Izraela posetila Beograd 1992. i tada je potpisan ugovor o prodaji oružja. R. Mladić se takođe o tome oglasio: ‘iz Izraela su nam preporučili zajedničku borbu protiv islamističkih ekstremista. Ponudili su da vojno obuče naše ljude u Grčkoj, a takođe su nam ponudii veliku gratis pošiljku snajpera’. U jesen 1991. Srbija je sklopila tajni ugovor sa Izraelom o isporuci oružja’. Zna se da je izraelsko oružje dopremljeno vojsci Republike Srpske, odgovornoj za genocid. Sve su to jasni znaci nekažnjivosti, smatra M. Alonso.
Genocid u Srebrenici – podudarnost u stavovima Izraela i Srbije…
Srebrenica – Gaza – Izraelski zvaničnici su bili protiv Rezolucije UN o Srebrenici, ali ne samo oni. Mnogi poznati eksperti za Holokaust podržali su zvanični stav Izraela. Negirajući genocid u Srebrenici, svrstali se uz revizionistički pristup jer odbacuje presude Haškog tribunala, Međunarodngo suda pravde/MSP itd. Ovaj čudni sklad između dva režima, između ultradesnice i stručnjaka za Holokaust – to je ozbiljan simptom brutalizacije sveta.
Treba naglasiti da deo ekstremne levice, sa svog jednostranog antiameričkog antiimperijalističkog stava, takođe negiraju genocid u Srebrenici i brane Srbiju kao perjanicu globalne emancipacije!
Daniela Peled (Institut for War and Peace Reporting) godinama pre usvajanja ove Rezolucije (maj 2024.) izrazila je svoju zabrinutost zbog ravnodušnosti Yad Vashem (muzej Holokausta u Jerusalimu): ‘Očekivala sam neku vrstu saosećanja sa žrtvama genocida u Srebrenici. Međutim, izraelski eksperti su upali u zamke revizionizma i srpskog poricanja. Razlozi nisu nimali prijatni’. Peled je navela da su se vlasti BiH obratile navedenom Muzeju, kao i centru S. Vizental, koji imaju isti revizionistički stav prema Srebrenici.
Tri su razloga ovakvog stava Izraela:
Prvo, ako bi prihvatili/priznali genocid u Srebrenici, to bi stvorilo opasan presedan koji bi bio upotrebljen protiv Izraela zvog politike prema Palestincima, a to su navele i mnoge druge zemlje prilikom glasanja o Rezoluciji UN (maj 2024.)
Drugo, evantualna odgovornost u počinjenju genocida.
Treće, ideološki afiniteti između cionističkih mitova i srpskog nacionalizma – zloupotreba viktimizma Holokausta i ‘otete zemlje’ na Kosovu ‘srpskom Jerusalimu’, mitovi o ‘nebeskom narodu’, suprematizam (izabrani narodi), koncepti Velike Srbije i Velikog Izraela tj. koncepti o etnički čistim državama. Iz te perspektive, bosanski muslimani i Palestinci su tretirani kao niže rase (podljudi) i kao takvi, trebaju biti izbrisani iz moralnog univerzuma i to je način za osvajanje životnog prostora/otimanja zemlje Drugih.
Ništa tu nije slučajno: meci uglavnom stižu kad su mitovi pripremljeni. Sve je to deo paraistorije i na tome se zasnivao rat u bivšoj Jugoslaviji.
Aušvic- Srebrenica – Gaza…
25.5. 1993. osnovan je Haški tribunal i to je prvi međunarodni sud nakon Nirnberga. Postoji linija koja povezuje Srebrenicu sa Aušvicom, a što su mnogi akteri pokušali da izbrišu. Na isti način pokušali su i pokušavaju da izbrišu/negiraju bilo kakvu vezu Srebrenice sa Gazom.
David Hearst, urednik Middle East Eye, saradnik Gardijana, raskrinkao je te mitove i ukazao na kontinuitet između Srebrenice i Gaze: ‘Skoro tri decenije nakon genocida u Srebrenici, nešto slično, ako ne i još daleko gore, dešava se svakodnevno u izbegličkim kampovima u Gazi’. Hearst navodi sličnosti između Srebrenice i Gaze: razdvajanje muškaraca koji su potom ubijeni, masovna pogubljenja, uskraćivanje vode, hrane, sanitarne infrastrukture, a broj ubijenih i mrtvih daleko nadmašuje Srebrenicu – radi se o industriji smrti i potpunom preziru prema međunarodnim institucijama pravde’ (2024.).
U slučaju Srebrenice možemo dodati da su srpske trupe smatrale da su svi Bošnjaci džihadisti, a izraelske oružane snage /IDF smatraju da su svi Palestinci teroristi ili ljudski štit terorista. Strani kritičari su obični srbofobi ili antisemiti. Tu je podudarnost u izjavama srpskih i izraelskih zvaničnika – vojnih i civilnih: Netanjahu, kao i Krstić, obećali su totalnu pobedu tj. konačno rešenje. Izjave o ‘najmoralnijoj vojsci’ na svetu i prizori ‘čistote oružja’ – u promotivnim videima/spotovima Mladić deli karamele bošnjačkoj deci a izraelski vojnik deli bombone deci u Gazi.
Hearst opisuje lidere SAD kao korisne idiote, ali i kao neophodne saradnike. Navedeni članak zaključuje rečima: ‘Netanjahu misli da će pobediti tako što će zatrti, istrebiti sve neprijatelje. Time sahranjuje bilo kakvu mogućnost da izraelski Jevreji mogu živeti u miru sa svojim arapskim susedima. Karadžiću i Mladiću je suđeno u Hagu, sad su na izdržavanju zatvorske kazne. Međutim, sumnjam da će Netanjahu, Galant i svi odgovorni za genocid u Gazi biti ikada izvedeni na sud.
Za razliku od Karadžića, Mladića ili Miloševića, nijedan izraelski lider neće odgovarati pred sudom i to potvrđuje nesumnjivi napredak u rastakanju civilizacije i još većem stepenu nekažnjivosti. Hapšenja srpskih optuženika predstavljeni su kao pobeda međunarodne pravde, ali to se neće desiti u slučaju Netanjahua, Galanta itd. Oni su uzeli međunarodnu pravdu u svoje ruke tako što su ubili vođe Hamasa, koje je takođe osudio Međunarodni krivični sud/ICC. Nešto slično se dešava i sa ruskim vođama u slučaju invezije na Ukrajinu…
Koje su razlike u stavovima nekih međunarodnih pravosudskih aktera u vezi sa BiH I Palestinom?
1993. Goldstone, jedan je od osnivača međunarodnog pravosuđa. On je bio i član suda u Južnoafričkoj Republici/JAR. Goldstone je bio i tužilac prvog međunarodnog suda posle Nirnberga ( tj. Haškog tribunal (1993.) I tada je izjavio da hapšenja Mladića i Karadžića služe ‘ne samo interesima pravde već i mira’. Goldstone je bio na čelu misije UN koja je sačinila izveštaj (2008.) u čijem radu su učestvovale Kristin Činkin, Hina Jilani itd. o zločinima u Gazi od strane izraelske vojske i Hamasa. Nakon objavljivanja izveštaja, Goldston je objavio članak u kojem povlači osudu Izraela, uz obrazloženje da nije osnovana. Ostali autori izveštaja se nisu složili sa stavom Goldstona, ali to im nije pomoglo jer je Izrael napao UN. Ovakav stav Goldstona su kritikovale palestinske organizacije. Zašto je Goldston pribegao sasvim drugačijem kriteriju u odnosu na srpske zločine’ Zašto, po njemu, ono što važi za Srbiju, ne važi za Izrael? Da je 15 godina kasnije Goldston ostao dosledan svom stavu iz 1996. i da je izraelskim optuženicima bilo suđeno, sad ne bismo bili gde smo.
Moramo se upitati zašto je Goldstone zauzeo pomenuti stav, budući da je to imalo ogroman impakt na izjašnjavanje zemalja u ovom slučaju? To se može rezimirati ovako: žestoko protivljenje svakom kritičkom stavu u odnosu na Izrael, dok su razne deklaracije desnice bile dobro prihvaćene. Naprimer, Edgar Moren je pretrpeo žestoke kritike od strane Izraela zbog svoje kritike prema izraelskoj politici. Moren smatra da je Izrael stvarao decenijama oko sebe gvozdeni obruč. Moren odbacuje sve kritike za ‘antisemitizam’. Uzgred budi rečeno, Moren je kritikovao i zločine Hamasa i sličnih.
Zloupotreba Holokausta…
Izraelsko-palestinski sukob ima veoma jak simbolički naboj – nijedan drugi sukob ne izaziva ni toliki interes ni tolike protivrečnosti. Tu se radi i o zlo/upotrebi Holokausta i to pitanje se pretvorilo u tabu. Događaji od 23. oktobra 2023. još više su otežali analizu i proširili prostor za sektaške, polarizovane i rovovske pozicije.
Dupli aršini – za Balkan i Bliski istok
Radi se o raznim oblicima nejednakosti u ova dva sukoba: glavna razlika između Balkana i BI je u tome što bivša Jugoslavija/Balkan nije svetska sila, dok je Izrael svetska sila i to mu omogućava nesmetano i neograničeno snabdevanje oružjem u cilju održavanja vojne superiornosti u celoj regiji, a uživa i diplomatsku zaštitu u UN-u i u međunarodnim odnosima.
Dakle, Izrael uživa međunarodni legalitet. Kao što tvrdi bivši izraelski poslanik Avraham Burg: ‘Na kraju krajeva, bez SAD-a mi nikako ne bismo mogli da vodimo ovaj rat’ (2024.). To Netanjahu ponavlja još od 2011: ‘Izrael nema boljeg prijatelja od SAD-a. Isto tako, SAD nema boljeg prijatelja od Izraela’.
Za razliku od onoga što se desilo u Potočarima 1995, uništenje Gaze prenosi se uživo, stravični zločini nailaze na ravnodušnost od strane onih koji imaju političku moć – radi se o nekažnjivosti počinioca zločina i nemoći žrtava. Sve je to dovelo do normalizacije užasa i to se može objasniti uticaju moćnog proizraelskog lobija.
Kolega Goldstona, Luis Moreno Okampo, tužilac Međunarodnog kritivčnog suda/ICC zatražio je, po prvi put, hapšenje nekog šefa države (Netanjahu): ‘Ono što SAD zahteva za Ukrajinu, ne traži se za Gazu. Netanjahu i Putin čine slične stvari. Međutim, predsednik SAD-a utiče na politiku mnogo više nego predsednik tvoje zemlje’.
Zahvaljujući SAD-u i njegovim saveznicima Izrael ima odrešene ruke/zeleno svetlo da čini sve što mu padne napamet’ (Margalit, 2024, izraelski filozof). Može se govoriti o ‘izraelizaciji’ sveta kako kaže izr-francuska sociološkinja (Silvia Cypel): ‘Izrael se možemo smatrati paradigmom nacionalističko-populističkog stila koji se širi celim svetom. Netanjahu je uspostavio najtešnje odnose sa najvećim antidemokratskim liderima u svetu: Duterte, Bolsonaro, Tramp, Putin, Modi i Orban. Ove vođe imaju isti stil i iste interese: oni su toksični muškarci, napadaju vladavinu prava i pravni poredak, demokratske institucije, pozivaju se na teorije zavere o dubokoj državi, proizvode neprijatelje i naravno, predstavljaju sebe kao predstavnike naroda naspram otuđene elite’. To je Naomi Klajn nazvala ‘likudizacija sveta’ – partija kojom rukovodi Netanjahu.
Bezuslovna i slepa podrška Izraelu predstavlja dalje urušavanje međunarodnog poretka – imperij nekažnjivosti. UN bi trebalo da štite međunarodni poredak, to ne čine – UN je marginalizovan i paralizovan. UN su svedene na totalnu nemoć.
Postoji ogromna razlika između ubica odgovornih za genocid u Srebrenici i počinioca zločina u Gazi i Zapadnoj Obali: mirovne inicijative ne pokreće UN već SAD, a UN ne igra nikakvu ulogu. Moć proizraelskog lobija u SAD-u, zlo/upotreba Holokausta je taj koji odlučuje.
(Prevela i priredila: Staša Zajović)
