Pozdravljajući nameru većeg dela članica Ujedinjenih nacija da se donese rezolucija o genocidu u Srebrenici, kojom se, između ostalog, negiranje genocidnog karaktera tog zločina kvalifikuje kao kažnjivo delo, podsećamo da smo počev od 2009. godine kontinuirano zahtevale od vlasti u Srbiji da se 11. jul proglasi Danom sećanja na genocid u Srebrenici, kao i da se negiranje genocida proglasi krivičnim delom. Te zahteve podržavale su i podržavaju brojne organizacije civilnog društva iz cele Srbije.
Dolaskom Srpske napredne stranke/SNS (2012.) u sve su većoj meri osporavale genocid i rehabilitovale njegove organizatore i počinioce. Pokušaji dela međunarodne zajednice da se u Savetu bezbednosti UN donese odgovarajuća obavezujuća rezolucija (motivisani i propuštanjem UNPROFOR-a i NATO-a da blagovremeno spreče genocid u Istočnoj Bosni) blokirani su vetom stalnih članica SB koje podržavaju aktuelni režim u Beogradu.
Najnovija, neophodna, ali po svemu sudeći zakasnela inicijativa da Generalna skupština donese neobavezujuću rezoluciju o srebreničkom genocidu, izazvala je brutalnu reakciju režima i njegovih medija. Prema njima će Generalna skupština tom rezolucijom proglasiti srpski narod genocidnim.
Takva iskrivljavanja smisla rezolucije predstavljaju grubu manipulaciju i dokazuju da Aleksandar Vučić i njegovi sledbenici negiraju razliku između istine i obmane, negiraju elementarnu logiku i vređaju saznajne moći građana i građanki kojima se oni obraćaju. To što se dela organizatora genocida, koji imaju svoja sudski utvrđena imena i prezimena, kao i dela izvršilaca (vojnih i bezbednosnih struktura i paravojnih formacija) kvalifikuju kao zločin genocida nikako ne može tumačiti kao dokaz da je bilo koji narod genocidan. Kao što se presude Nirnberškog suda ne odnose na nemački narod kao kolektiv, nego na konkretne pojedince i poimenično navedene organizacije, pa odatle ne sledi da je narod u celini kriv za holokaust i druge nacističke zločine, tako se ni presude Haškog tribunala ne mogu tumačiti kao dokaz da je neko srpski narod proglasio genocidnim narodom.
A oni koji – suprotno svakoj logici – to čine zapravo žele da sopstvene političke i materijalne interese sakriju njihovim izjednačavanjem s interesima naroda i države. Kampanja izjednačavanja osude genocida sa proglašavanjem srpskog naroda genocidnim služi upravo tome, oni takođe skrivaju svoje zločinačke tragove iz devedestih godina 20. veka.
Ovu zakasnelu ali neophodnu rezoluciju direktno je svojim sistematskim rehabilitovanjem i slavljenjem najgorih ratnih zločinaca iz redova srpskog naroda isprovocirao aktuelni režim A. Vučića. Njeno donošenje neće dovesti do toga da će bilo ko u svetu smatrati srpski narod genocidnim (kao što to ni danas niko ne misli, ako izuzmemo Vučićeve ideološke istomišljenike iz redova onih naroda nad čijim je pripadnicima Miloševićev i Šešeljev režim vršio zločine), ali će postati jasnije da su oni koji relativizuju, opravdavaju i slave genocid i sami deo zločinačkih struktura, kojima u savremenom svetu uskoro neće biti mesta.
Rezolucija ima i jednu moralnu dimenziju: ona omogućuje da se suočavanjem sa zločinačkom prošlošću naše društvo oslobodi nametnutog izjednačavanja zločinaca sa celim narodom i na taj način otvori perspektivu pridruživanja Srbije porodici prosperitetnih demokratskih zemalja Evrope i sveta.
U Beogradu, 6. maja 2024.
Žene u crnom - Beograd
Helsinški odbor za ljudska prava
