Povodom 19. juna, Međunarodnog dana borbe protiv seksualnog nasilja u konfliktima, Žene u crnom i Autonomni ženski centar organizuju protest u crnini i ćutanju „Pamtimo žene silovane u ratu“, 19. juna 2024. godine od 16h do 17h, na Trgu Republike u Beogradu.
Istorija silovanja u ratu je duga poput same istorije rata. Još je duža nekažnjivost istog. Na prvim međunarodnim sudovima koji su sudili ratnim zločinima i zločinima protiv čovečnosti, silovanje u ratu nije bilo uzeto u obzir.
Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju je prepoznao seksualno nasilje kao oružje rata i svojim presudama isto kvalifikovao kao ratni zločin i zločin protiv čovečnosti. U okviru ovog suda je doneta i prva presuda koja osuđuje seksualno ropstvo u slučaju Fočanske trojke 2002. godine.
U Bosni i Hercegovini, priznavanje statusa civilne žrtve rata regulisano je na tri različita načina - u Federaciji Bosne i Hercegovine (FBiH), Republike Srpske (RS), i u Brčko Distriktu. Žene koje su preživele ratno silovanje su prvi put u svetu priznate kao civilne žrtve rata u Federaciji 2006. godine. Od prošle godine, takođe prvi put u svetu, Federacija BiH prepoznaje i decu rođenu iz čina ratnog silovanja kao civilne žrtve rata. Hrvatska i Kosovo takođe svojim zakonskim okvirom prepoznaju preživele seksualno nasilje u ratu kao civilne žrtve rata koje imaju pravo na različite vidove obeštećenja, socijalnih i zdravstvenih usluga. Na Kosovu je ovaj status ostvarilo više od 1500 osoba, a u Hrvatskoj više od 200.
Srbija je jedina zemlja u regionu koja još uvek ne priznaje žene koje su preživele seksualno nasilje u ratu kao civilne žrtve rata. Zbog toga tražimo od države da izmeni važeći Zakon o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica, kako bi se izričito priznale one koje su preživele ratno seksualno nasilje kao civilne žrtve rata, bez obzira na njihovu nacionalnost.
U Beogradu, 17. juna 2024.
Žene u crnom
Autonomni ženski centar
