Žene u crnom s gušanjem osuđuju odluku državnih organa Republike Srbije da osuđenog ratnog zločinca, Ratka Mladića, sahrane uz najviše državne i vojne počasti.
Srbija je preko 15 godina bila sigurna kuća za optuženog za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid. Da nije bilo pritiska EU, Srbija ga nikada ne bi izručila Haškom tribunalu.
Od vremena počinjenja genocida u Srebrenici, 1995. godine, pa sve do njegove smrti, 2026. godine, iako su se vlasti u Srbiji menjale, nije se menjao ni stav države Srbije i njenih institucija, ali nije se menjala ni klima u društvu u Srbiji. Sve vreme na delu je trijumfalizam – kao faza koja dolazi posle poslednje faze genocida – poricanja. U Srbiji, genocid ne samo da se poriče, nego se počinioci istog, slave kao heroji.
Ovo je pokazatelj da država Srbija i društvo u Srbiji sve vreme stoje rame uz rame sa osuđenim ratnim zločincem, koji nikada tokom suđenja, nije pokazao ni najmanji znak kajanja za zločine koji su u ratu u Bosni i Hercegovini, počinjeni pod njegovom komandom.
Ovo je pokazatelj da ova država i ovo društvo ne žele da idu putem evropskih integracija – izgrađujući društvo i državne institucije koje će prestati sa slavljenjem ratnih zločina i zločinaca, nego će preuzeti odgovornost za iste, i od istih se distancirati, osuđujući ih. To je najmanje što može da se uradi za žrtve.
Iza osuđenog ratnog zločinca su ostale više desetina hiljada mrtvih, silovanih, raseljenih. Ali iza njega će ostati i više sudskih presuda (domaćih i međunarodnih sudova), kao i presuda Međunarodnog suda pravde, u kojima je utvrđen genocid, i za koji su osuđeni brojni njemu podređeni, a i njemu pretpostavljeni. Sudske presude će ući u istoriju kao neoboriva činjenična istina, i one bi kao takve trebale da postanu deo obrazovnog sistema u Srbiji. To će onda biti dokaz da je društvo u Srbiji krenulo putem suočavanja sa prošlošću.
Žene u crnom se nadaju da će i država Srbija i društvo u Srbiji prestati sa dosadašnjim politikama poricanja, umanjivanja, relativizovanja, glorifikovanja ratnih zločina i zločinaca, i krenuti sa politikama priznavanja, prihvatanja, osuđivanja, kako bi se izgradila ne samo bolja budućnost u Srbiji, nego kako bi se uspostavljali i izgrađivali dobrosusedski odnosi, pre svega, u ovom slučaju, sa Bosnom i Hercegovinom.
U Beogradu, 28.08.2026.
