MEĐUNARODNA PRAVNA EKSPERTSKA PREPORUKA ZA ŽENSKA LJUDSKA PRAVA
GRADSKI UNIVERZITET NJU JORK
PRAVNI FAKULTET
23. avgust 2008.
g-din Serž Bramerc
glavni tužilac
Međunarodni krivični sud
za bivšu Jugoslaviju
Hag, Holandija
i-mejl: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
Re: Dopuna Karadžićeve optužnice koja se odnosi na silovanje i seksualno nasilje
Poštovani gospodine Bramerc,
Obraćamo Vam se da Vam čestitamo na hapšenju Radovana Karadžiča i da naglasimo važnost punog procesuiranja zločina seksualnog nasilja za koja ga treba smatrati odgovornim i kao pojedinca i kao osobu u ulozi najvišeg političkog i vojnog komandanta bosanskih Srba.
Potpisnice ovog pisma, grupe i pojedinke, bile su uključene u vršenje pritiska sa ciljem efektivnog i odgovarajućeg procesuiranja seksualnog nasilja pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (ICTY), Međunarodnim krivičnim sudom za Ruandu (ICTR), Međunarodnim krivičnim sudom (ICC), ali su i u drugačijem kontekstu ulagale napore u ostvarivanje pravde u postkonfliktnim periodima. Neke od nas direktno su radile sa ženama žrtvama brutalnog rata koji je vodio Radovan Karadžić i sa drugim žrtvama seksualnog nasilja. Cenile smo značaj progresivne sudske prakse Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju u vezi sa rodno zasnovanim zločinima i seksualnim nasiljem, kao i Vaš lični napor da optužbe za seksualno nasilje naknadno uključite u slučaj Lukić.
Istovremeno smo zabrinute što aktuelna optužnica kobno greši u pogledu seksualnih zločina unutar pravne nadležnosti Međunarodnog krivičnog suda. Nema nikakve sumnje da će Karadžićev slučaj ući u istoriju kao najvažniji proces u Tribunalu. Pionirski poduhvat i u pogledu sudske prakse i dokaz odgovornosti za seksualno nasilje predstavlja ključni deo nasleđa Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, koji se ne sme pomutiti u ovom slučaju. Povrh toga, smatrati Radovana Karadžića odgovornim za te zločine – s obzirom na njegovu poziciju i ulogu – jeste stvar od najviše važnosti za žene u Bosni, bivšoj Jugoslaviji i svetu.
Shodno tome, od Vas zahtevamo da se čvrsto držite svoje izjave, prema kojoj ćete se u dopuni optužnice „pobrinuti da ona odslikava aktuelnu sudsku praksu, činjenice koje je sud već utvrdio, i dokaze prikupljene u poslednjih osam godina.“ Verujemo da se slažete da je postojeći skroman broj optužbi za seksualno nasilje, progon i genocid, kako pravno tako i u pogledu činjenica neadekvatan u svetlu direktne i indirektne odgovornosti Radovana Karažića za široko rasprostranjenu i sistematičnu prirodu seksualnog nasilja.
Stoga je ključno da dopuna optužnice tretira seksualno nasilje kao ratni zločin, uključujući i seksualno nasilje kao mučenje, a kao zločine protiv čovečnosti silovanje, mučenje, ropstvo i nehumano postupanje. Presuda u slučaju Kunarac, primera radi, prepoznaje silovanje i seksualno nasilje kao mučenje i ropstvo, kao i slučaj Kvočka, gde su silovanje i seksualne pretnje priznate kao mučenje, ilustrovale pravni osnov za tu dopunu.
Priznanje u slučaju Biljana Plavšić i presuda u slučaju Krajišnik pružaju činjenice i odražavaju deo dokaza o seksualnom nasilju koje je ustanovio i prikupio sud.
Dok je seksualno nasilje nesumnjivo bilo deo progona uperenog protiv bosanskih muslimana kao grupe, nije prihvatljivo jednostavno uključiti tu rodnu distinkciju u grupu zločina koji se procesuiraju, kao u postojećoj optužnici; oni zaslužuju zasebne optužnice oličavajući sudsku praksu Tribunala. Pomenimo da je seksualno nasilje tretirano kao genocid i da treba takve pozati takve optužnice.
Da bi se garantovalo odgovarajuće procesuiranje tih zločina, od Vas zahtevamo da se, ukoliko to već nije slučaj, pobrinete da u timu slučaja Karadžić postoji rodna ekspertiza i da čitavu stvar na najvišem nivou nadgleda pravna/i savetnica/ik. Izražena tendencija Vašeg prethodnika da isključi ili ublaži optužbe za seksualno nasilje, sve ovo čini još važnijim u Vašim nastojanjima da ostvarite napredak.
Shvatamo da je pritisak na Vas i Sud u cilju okončavanja rada Tribunala ogroman i cenimo Vašu izjavu pred Savetom bezbednosti, u kojoj kažete da ta strategija okončanja rada suda ne bi trebalo da ignoriše nepokolebljive zahteve žrtava za pravdom.
Međutim, dati podsticaja toj i takvoj strategiji podrivanjem pravde koja uključuje rodnu perspektivu i ponovnim proterivanjem seksualnog nasilja na margine međunarodnog krivičnog prava, predstavljalo bi duboku i gorku uvredu za osobe preživele žrtve seksualnog nasilja. Bila bi to okrutna ironija za žrtve seksualnog nasilja – možda čak i veća nego za ostale žrtve – budući da one iziskuju pravu i javnu odbranu da bi uopšte mogle da krenu u borbu protiv stigmatizacije, da prevaziđu traumu i da im se omogući isceljenje i reintegracija u društvo.
Isključiti procesuiranje rodno zasnovanig zločina, predstavljalo bi izdaju preživelih žrtava, žena iz Bosne, i u mnogim zonama u sukobu koje se bore za priznanje međunarodnih institucija međunarodne pravde; to bi takođe podrilo napore globalnog ženskog pokreta koji putem pravosuđa nastoji da eliminiše nasilje nad ženama na svakom nivou.
Pa ipak, zatvoriti Međunarodni krivični sud i njegov najznačajniji slučaj samo parcijalnim ili površnim tretiranjem seksualnog nasilja, ne bi samo unazadilo ostvareni napredak; to bi i podrilo mogućnost međunarodnog krivičnog suda da se razvija kao signifikantna prepreka takvom zlostavljanju, osobito u pogledu visokorangiranih aktera. Bez obzira na činjenicu da je silovanje, kao i seksualno nasilje uopšte, zverstvo, nastojanje da seksualno nasilje ostane srž zadatka koji imaju međunarodni krivični tribunali i sudovi, predstavlja stalnu borbu.
Shodno tome, potpisnice zahtevaju puno procesuiranje silovanja i seksualnog nasilja u slučaju Radovana Karadžića i smatraju da je to, s obzirom na njegovu vodeću poziciju i zaista njegovo autorstvo, ili u najboljem slučaju prećutna saglasnost u strategiji korišćenja takvog nasilja kao taktike ratnog i etničkog čišćenja, od suštinskog istorijskog značaja za čitav svet.
S poštovanjem,
Rhonda Copelon
International Women’s Human Rights Law Clinic
City University of New York School of Law, USA
email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
tel: 1-718-340-340-4154 (assistant: Alixson Silva)
mobile: 1-646-270-1543
Vivian Stromberg
MADRE
New York, NY, USA
Charlotte Bunch
Center for Women’s Global Leadership
Rutgers University, U.S.A.
Lorena Fries Monleon
Corporacion Humanas – Chile
Cecilia Barraza
Corporacion Humanas -Colombia
Ana Lucia Herrera
Corporacion Humanas - Ecuador
Maria Ysabel Cedano
DEMUS – Bolivia
Haydee Mirgin
Equipo de Estudios Latinoamericanos, Argentina
Katia Utiona
Coordinadora de la Mujer, Bolivia
Susana Chiarotti
INSGENAR - Gender, Law & Deveolopment Institute, Argentina
Nada Dabic,
Esperanca - Women's Peace Group, Novi Sad, Serbia
Dzeneta Agovic
Impuls - Civil Rights Organisation, Tutin, Serbia
Eta Kovach
HERA - Backa Topola, Serbia
Stasa Zajovic
Women in Black Network Serbia
Lepa Mladjenovic
Autonomous Women's Center, Belgrade
Jelena Visnjic
The Voice of Difference - Promotion of Women's Political Rights, Belgrade
Dasa Duhacek
Belgrade Women's Studies Center
Dusica Popadic
Incest Trauma Center, Belgrade
Aleksandra Zikic
Center for Girls, Nis, Serbia
Nada Zoric
Women's Alternative Workshop, Kikinda, Serbia
Nadezda Radovic
Belgrade Women's Lobby
Mirjana Tejic
Independent Law Researcher
Vahida Nainar,
Mumbai, India
Igbale Rogova / Slavica Stojanović
Ženska Mirovna Koalicija/ Koalicioni paqësor i grave
Simić Milica
Dečiji Romski Centar, Beograd
Lidija Topić
Ženska mreža Smederevo
Mirjana Tejic
Biljana Maletin
Ljiljana Raičević
Sigurna ženska kuća, Podgorica, Crna Gora
Jovaka Brkić
Žene u akciji, Velika Plana
Jovana Vuković
Regionalni centar manjina, Beograd
