Izveštaj – januar- decembar 2023.
Donosimo kratak izveštaj o aktivnostima Žena u crnom u vezi sa organizovanjem Ženskog suda-feministički pristup pravdi u ovom periodu. Ukoliko vas zanimaju opširnije informacije, možete ih naći na našem web-sajtu www.zeneucrnom.org i www.zenskisud.org ili nam se obratite putem mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
Prvi Ženski sud na teritoriji Evrope, održan je u Sarajevu, od 07. do 10. maja 2015. godine, u organizaciji 10 ženskih grupa sa prostora bivše Jugoslavije (Pokret Majke enklava Srebrenica i Žepa, Fondacija Cure, Sarajevo, Bosna i Hercegovina, Centar za žene žrtve rata, Centar za ženske studije, Zagreb, Hrvatska, Centar za žensko i mirovno obrazovanje Anima, Kotor, Crna Gora, Savet za rodnu ravnopravnost, Skopje, Makedonija, Ženski lobi, Ljubljana, Slovenija, Centar za ženske studije i Žene u crnom, Beograd, Srbija). Ženskom sudu je prisustvovalo više od 500 osoba iz svih zemalja bivše Jugoslavije, ali i iz: Argentine, Alžira, Palestine, Izraela, SAD, Španije, Italije, Švedske, Austrije, Belgije, Velike Britanije, itd.
Završni događaj u Sarajevu nije kraj procesa, već naprotiv, podsticaj da se iz feminističke perspektive nastavi sa kreiranjem novih modela pravde. To je obaveza pre svega prema svedokinjama, ali i izraz naše odgovornosti prema ogromnom teretu nedavne prošlosti.
U nastavku procesa Ženskog suda, Žene u crnom, Beograd koordiniraju programske i druge aktivnosti, uz podršku organizacija: Anima, Kotor (Crna Gora), Centar za žene žrtve rata, Zagreb (Hrvatska), neke članice bivšeg Organizacionog odbora Ženskog suda (OOŽS) koji je delovao do događaja u Sarajevu učestvuju sporadično (Fondacija ’Cure’, Sarajevo) dok su se ostale članice OOŽS podržavaju aktivnosti bez aktivnog učešća.
U ovom izveštajnom periodu organizovane su sledeće aktivnosti – hronološki prikaz:
Javna prezentacija Ženskog suda – Osijek/Hrvatska 18. januar
Na Filozofskom fakultetu (Estetička laboratorija) održana je javna prezentacija ŽS, u prisustvu pedesetak (50) studenata i studentkinja. Boško Pešić, voditelj Estetičkog laboratorija i šef Odsjeka za filozofiju Filozofskog fakulteta u Osijeku naglasio je da ‘razgovor o Ženskom sudu za bivšu Jugoslaviju “treba služiti ne samo za komemorativnu svrhu podsjećanja na žrtve nasilja, nego kao živi podsjetnik – da se ne ponovi”.
O Ženskom sudu, o feminističkom pristupu pravdi, o istorijatu, procesu organizovanja i učincima ŽS, govorile su organizatorke: Nela Pamuković, Centar za žene žrtve rata, Zagreb, Marijana Senjak, feministička terapeutkinja na ŽS iz Zagreba i Staša Zajović, ŽUC, Beograd.
Ženski sud – feministički pristup pravdi (52 minuta) – projekcija dokumentarnog filma u režiji Filipa Markovinovića, produkciji Žena u crnom. Film govori o Ženskom sudu održanom u Sarajevu (7.-10. maj 2015.).
Svedokinje na ŽS su govorile o značaju ŽS za njih i njihovu borbu za pravdu:
Marica Šeatović, Novska, Hrvatska: “Za mene je Ženski sud jako puno značio. Prošla sam sve državne sudove u Hrvatskoj i ni na jednom nisam bila tretirana kao na ŽS u Sarajevu gdje sam imala slobodu govora i veliku podršku aktivistkinja i suradnica. Mene je Ženski sud uvelike osnažio. I dandanas sam aktivna.” Suđenje za ubojstvo najbližih članova obitelji Marice Šeatović je održano, ali su optuženici oslobođeni. Šeatović je nedavno, trideset godina nakon zločina, ostvarila pravo na novčanu naknadu u skladu sa Zakonom o civilnim žrtvama rata. “To je sva moja satisfakcija za ovu borbu od 30 godina. Ali neću se predati” kazala je Marica.
Milica Miladinović, Zagreb: “Ženski sud me ojačao, dao mi je snage i hrabrosti da ustrajem. Petnaest godina sudila sam se s državom i s čovjekom koji je zauzeo moju kuću, zahtijevajući da ja njemu isplatim 40 tisuća eura! U mom slučaju pokazala se točnom uzrečica da je pravda spora, ali dostižna. Povratila sam svoj dom. Bilo je mnogo teških situacija, mučnih, ali isplatilo se. Danas, spremna sam svakome pomoći”.
Regionalni sastanak - Ženski mirovni susret – ka organizovanju Ženskog suda
Na ovom susretu održanom u Sarajevu 17. i 18. februara učestvovalo je 29 žena iz 15 mesta i to iz: BiH (Foča, Sarajevo, Bratunac, Jablanica, Đulići, Tuzla, Višegrad, Bihać), Crna Gora (Kotor i Pljevlja); Hrvatska (Novska i Zagreb) i Srbija (Beograd i Prijepolje).
Održane su radionice, interaktivna predavanja, projekcije filmova, od čega izdvajamo sledeće:
Inicijative u vezi sa tranzicionom pravdom – regionalni i međunarodni nivo
REKOM – O iskustvima, izazovima, preprekama Rekom-a govorile su: Nela Pamuković, Zagreb, Marica Šeatović, Novska, Sabina Talović, Pljevlja.
Komisije za istinu, pomirenje, reparaciju u Latinskoj Americi - slučaj Čile (Staša Z.)
Ženske incijative za mir u Africi (Grad radosti – Kongo) i Latinskoj Americi - „Ženska komisija za istinu i pamćenja u Kolumbiji“ (Mira Vilušić i Staša Zajović).
O seksualnom nasilju – iskustva sa međunarodnih konferencija (London, novembar 2022. o čemu su govorile Nela Pamuković i Marijana Senjak, Zagreb.
Modeli reparacije za žrtve seksualnog nasilja u ratu – uporedni pregled: Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Kosova (Marijana i Nela).
Feministička etika brige: Moji izvori snage – radionica koju je moderirala Marijana Senjak.
Mleko tuge/ Milk of sorrow, (95 min.): igrani film rediteljke Carmen Llosa/Karmen Ljosa o seksualnom nasilju nad ženama tokom unutrašnjeg sukoba između levičarske gerile Svetleća staza/Sendero luminoso i oružanih snaga Peruu; prevod i titl ŽUC-a.
O iskustvima seksualnog nasilja u ratu - svedočile su žene iz Foče, koje žive u Sarajevu.
O simboličkim reparacijama – o konceptu, sadržaju, praksama... (Staša)
Simboličke reparacije sa fokusom na ratni zločin silovanja - međunarodna i regionalna iskustva na polju angažovane umetnosti i prikazani su performansi o tim akcijama na: Kosovu, Kolumbiji, Južnoj Koreji, kao i dokumentarni filmovi o uličnim akcijama ŽUC-a posvećeni ženama žrtvama seksualnog nasilja tokom rata u BiH.
Ka organizovanju Ženskog suda – slučaj Foča – održane su sledeće pripremne aktivnosti:
Tuzla/Bosna i Hercegovina, 5. i 6. maj - susret/radni sastanak, a u okviru nastavka procesa Ženskog suda – feministički pristup i pripremnih aktivnosti ka organizovanju Ženskog suda o ratnom zločinu silovanja – slučaj Foča.
Susret su organizovale Žene u crnom, Beograd u saradnji sa NVO Novi horizonti, Tuzla, a učestvovale su: Halida Konjo Uzunović, Ilvana Konjo, Zenija Hajdarević, Foča/Sarajevo, Kemalemir Frašto/Frashto (zoom iz SAD-a); Edina Karić, Tuzla, svedokinja na Ženskom sudu, Mira Vilušić i Merima, Novi horizonti, Tuzla, aktivistkinje ŽUC-a iz Beograda (Violeta Đikanović i Staša Zajović) i Sanja Pavlović (Autonomni ženski centar/AŽC, Beograd).
Od aktivnosti na ovom radnom sastanku izdvajamo:
- O iskustvima tokom procesa organizovanja ŽS
- Ja svjedočim: O iskustvima seksualnog nasilja u ratu – slučaj Foča
Svedočile su žene iz Foče, Tuzle, a putem zoom-a i muškarac iz Foče, koji živi u SAD-u.
- Feministička radionica i dogovori o zajedničkim aktivnostima u narednom periodu – precizno su dogovoreni svi detalji Ženskog suda – slučaj Foča (26. jun 2023.)
Online radni sastanci – održani su 26. maja i 3. juna, učestvovale su svedokinje i svedok, organizatorke i terapeutkinja.
Feministička etika brige - feministička terapeutkinja Ženskog suda Mira Vilušić iz Tuzle/BiH pružala je kontinuiranu podršku svedokinjama i svedoku u okviru priprema za Ženski sud - slučaj Foča (grupni i individualni rad sa svedokinjama i svedokom). Desetak sastanaka održano je putem zoom-a, kao i u Sarajevu 8. juna 2023.
Rad sa umetničkim kolektivima – osmišljavanje događaja, izrada štampanog materijala, logističke priprema itd.
Komunikacija sa saradnicama Ženskog suda – slučaj Foča – tokom maja i juna održano je više radnih sastanaka – dogovora, uglavnom putem zoom-a.
Transkript – sa sastanka u Tuzli (19 str.)
Beograd, 26. jun - Ženski sud: feministički pristup pravdi – slučaj Foča
Ženski sud - prostor za svedočenja žena o iskustvu nepravdi pretrpljenih tokom rata i u miru – umjesto objekata nepravdi i nasilja, žene postaju subjekti pravde.
Ženski sud – feministički pristup pravdi – čini vidljivim kontinuitet nepravdi i nasilja nad ženama, i u ratu i u miru, i u privatnoj i u javnoj sferi; obelodanjuje isprepletenost i međusobnu povezanost svih vidova nasilja (rodnog, etničkog, socio-ekonomskog, militarističkog, političkog, itd.) i njegovog uticaja na žene; čini vidljivim kontinuirani otpor žena ratu, seksizmu, militarizmu, nacionalizmu.
Prvi Ženski sud na teritoriji Evrope, održan je u Sarajevu, od 07. do 10. maja 2015. godine, u organizaciji 10 ženskih grupa sa prostora bivše Jugoslavije.
Završni događaj Ženskog suda – feministički pristup pravdi održan u Sarajevu (maja 2015.) podstakao je razvijanja novih modela pravde iz feminističke perspektive. To je čin preuzimanja odgovornosti prema ogromnom teretu nedavne prošlosti, zločinima počinjenim nad civilnim stanovništvom, pre svega ženama. Posledice tih zločina na svekodnevnicu žena su, i posle više od trideset godina, sveprisutne – na emocionalnom, ekonomsko-socijalnom, političkom, kulturnom planu.
Ženski sud – slučaj Foča
Tokom rata u Bosni i Hercegovini (1992.-1995.), Foča je bila mjesto sistematskog seksualnog nasilja i silovanja u ratu u Bosni i Hercegovini. Zahvaljujući hrabrosti žena iz Foče i iz cijele BiH prokrčen je put ženama širom planete u borbi za kažnjivost ratnog zločina silovanja.
Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju je prvi put na slučaju Foča utvrdio da se seksualno ropstvo smatra zločinom protiv čovečnosti. Ipak, i pored ove istorijski značajne presude, neki od seksualnih zločina nad ženama i muškarcima Foče, nažalost, nisu objelodanjeni niti priznati, već su prećutani i zaboravljeni... Zato želimo da nastavimo, zajedno sa ženama i muškarcima Foče, da zahtijevamo pravdu za žrtve seksualnih zločina u Foči i šire (Aneks 2).
26. juna 2023. godine, Žene u crnom i Autonomni ženski centar su u Beogradu, u Prostoru Miljenko Dereta, uz podršku sledećih organizacija: Horizonti, Tuzla, Centar za žensko i mirovno obrazovanje – Anima, Kotor, Crna Gora, Centar za žene žrtve rata, Zagreb, Fondacija Cure, Sarajevo; i umetničko-aktivističkih kolektiva: Škart, Dah teatar, Prostor Miljenko Dereta, Beograd i Art klinika, Novi Sad, organizovale Ženski sud: slučaj Foča.
Ženski sud su otvorile: Staša Zajović, Žene u crnom, Beograd/Srbija i Šejla Kamerić, umjetnica, Sarajevo/Bosna i Hercegovina, dok su izložbu „Pamtimo zločine – slučaj Foča” otvorili Dragan Protić Prota, Škart i Goran Lazin, Žene u crnom, Beograd/Srbija.
Na Ženskom sudu su svedočile/i:
Ilvana Konjo, Foča/Sarajevo
Kemalemir Frašto, Foča/SAD
Zenija Hajdarević, Foča/Sarajevo i
Halida Konjo Uzunović, Foča/Sarajevo.
Za njihova svedočenja, kontekst su dale saradnice Ženskog suda:
Sonja Biserko, Helsinški odbor za ljudska prava, Beograd
Edina Bećirović, profesorka sigurnosnih studija Univerziteta u Sarajevu
Marijana Senjak, feministička terapeutkinja Ženskog suda, Zagreb
Sanja Pavlović, Autonomni ženski centar, Beograd i Mina Damnjanović, Žene u crnom, Beograd/Berlin.
Ženski sud: slučaj Foča je završen delom iz predstave „Zemlja“ Dah teatra (u režiji Jadranke Anđelić), Beograd.
Ovom događaju je prisustvovalo oko sedamdeset osoba, kako iz regije, tako i iz evropskih i vanevropskih zemalja:
Bosna i Hercegovina: Sarajevo, Foča, Tuzla, Srebrenica, Zvornik (Đulići, Klisa), Bratunac
Crna Gora: Kotor, Herceg Novi, Pljevlja
Hrvatska: Zagreb, Novska, Pakrac
Srbija: Beograd, Leskovac, Vlasotince, Kruševac, Kraljevo, Pančevo, Prijepolje, Novi Sad
Austrija: Beč
Australija: Brizbejn
Nemačka: Keln
Švajcarska: Ženeva
Izdavačke aktivnosti – priredile smo i štampale sledeće materijale:
Ženski sud – feministički pristup pravdi – kratak prikaz aktivnosti
Pamtimo zločine! Slučaj Foča – mapa (10 str.)
Transkript Ženski sud – slučaj Foča (36 str.)
Feministička etika briga - Aktivni ženski odmor u ženskoj kući 'Seka' Brač/Hrvatska od 29. jula do 14. avgusta.
Deset (10) žena - svedokinje, aktivistkinje ŽS iz BiH, Hrvatske i Srbije:
Bosna i Hercegovina: Enesa Mehmedović i Suvada Selimović, Đulići/Zvornik i Zarfa ???
Hrvatska: Marica Šeatović, Novska; Jovanka Carević i Milica Miladinović, Zagreb
Srbija: Nadežda Kostić, Kruševac, Milka Rosić, Leskovac, Beograd i Snežana Obrenović, Kraljevo i Svetlana Šarić, Vlasotince.
Feministička etika brige i odgovorosti – posete aktivistkinja ŽUC-a svedokinjama (ŽS Sarajevo), mirovni susreti razmene i saradnje u regiji - podrška žrtvama:
- Beograd, 28. i 29. septembar – susret sa ženama iz udruženja žrtava genocida u Srebrenici iz Tuzle i Srebrenice, koje su 29.9. zajedno sa aktivistkinjama ŽUC-a pratile suđenje za zločin u Kravici;
- Vršac/Vojvodina, 27. oktobar - poseta Rosi Jakovljević, svedokinji na ŽS, majci ubijenog vojnika (5.10.2004.);
- Beograd, 4. i 5. decembar - susret sa ženama Srebrenice koje, zajedno sa aktivisktinjama ŽUC-a, prate suđenje za ratne zločine pred Specijalnim sudom za ratne zločine;
- Beograd, 23. i 24. novembar – susret sa Majkom Mejrom Dautović iz Bihaća (BiH) koja je svedočila na Specijalnom sudu za ratne zločine zbog mučenja i ratnog silovanja svoje ćerke Edne Dautović, koja je zajedno sa svojim bratom Edvinom bila zatočena u konc-logoru Omarska/BiH;
- Memorijalni centar u Potočarima/Srebrenica, decembar – poseta, susret sa ženama Srebrenice smeštenim u Centru za starija lica ’Hatidža Mehmedović’ otvorenom sa namerom da srebreničke majke ostale bez srodnika budu zbrinute u starosti. U tom centru je smešteno oko četrdesetak žena. U ovom susretu je učestvovalo oko trideset žena: pored žena Srebrenice (svedokinje na ŽS itd.), aktivistkinja ŽUC-a, učestvovale i žene iz udruženja ’Anima’ Đulići/BiH;
- Novi Bečej i Bečej, 27. decembar – poseta Mariji Kovačev, svedokinji na ŽS i Juliji Teleki, antiratnoj aktivisktinji – učesnici procesa organizovanja ŽS.
Ženski sud – slučaj Foča – Održan je u Beogradu 26. juna 2023. godine u organizaciji Žena u crnom i Autonomnog ženskog centara su u Beogradu, u Prostoru Miljenko Dereta, uz podršku feminističkih grupa iz: BiH, Crne Gore, Hrvatske, saradnica ŽS, kao i umetničkih kolektiva iz Srbije. Ovom događaju je prisustvovalo oko sedamdeset osoba (70), kako iz regije, tako i iz evropskih i vanevropskih zemalja:
Ženski sud – slučaj Foča bio je posvećen seksualnim zločinima jer je tokom rata u Bosni i Hercegovini (1992.-1995.), Foča je bila mjesto sistematskog seksualnog nasilja i silovanja u ratu u BiH. Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju je prvi put na slučaju Foča utvrdio da se seksualno ropstvo smatra zločinom protiv čovečnosti. Ipak, i pored ove istorijski značajne presude, neki od seksualnih zločina nad ženama i muškarcima Foče, nažalost, nisu obelodanjeni niti priznati, već su prećutani i zaboravljeni...Ženski sud – slučaj Foča je nastavak borbe, zajedno sa ženama i muškarcima Foče za pravdu za žrtve seksualnih zločina u Foči i šire. Na ŽS – slučaj Foča svedočile su: Ilvana Konjo, Zenija Hajdarević, Halida Konjo Uzunović i Kemalemir Frašto, dok su saradnice ŽS tumačile politički kontekst na osnovu svedočenja.
U ovom izveštajnom periodu, a u okviru nastavaka procesa Ženskog suda – slučaj Foča - održani su brojni susreti u Beogradu i Sarajevu. U skladu sa feminstičkim kodeksom ŽS, ŽUC je, uz aktivno učešće svedokinja i svedoka, osmišljeni su svi koraci radi moralne, emotivne pravne zaštite svedokinja i svedoka:
- Skidanje transkripata svedočenja;
- rad na dokumentarnom filmu – razvrstavanje, klasifikacija, odabir kadrova itd.
- rad na tekstovima svedočenja – svedokinje i svedok (online jer živi u SAD-u) su, uz podršku organizatorki, pregledale tekstove svojih svedočenja, unosile određene izmene (tj. neznatna skraćenja, tamo gde se činjenice ponavljaju), komentarisale fusnote na transkriptima koje je unela radna grupa ŽUC-a, nakon čega su svedokinje autorizovale tekstove svedočenja;
- Pravna zaštita svedokinja i svedoka - dokumenti o Suglasnosti/Saglasnosti rađeni su uz podršku relevantnih pravnih stručnjakinja;
- psihološka podrška svedokinjama i svedoku – pre, tokom i nakon ŽS - slučaj Foča, kontinuirano je pružala i pruža feministička terapeutkinja ŽS Mira Vilušić;
- projekcija radne verzije dokumentarnog filma – svedokinje i svedok su iznele svoje sugestije, a profesionalna i umetnička ekipa je uradila dokumentarni film;
- redakcija tekstova svedočenja – nakon autorizacije tekstova od strane svedokinja i svedoka, radna grupa ŽUC-a je unosila izmene. Konačnu verziju svih tekstova svedočenja takođe je pregledala saradnica ŽS Maša Malešević;
- arhiva ŽS – odgovornost za arhivu su preuzele Žene u crnom i podrazumeva čuvanje svih dokumenata sa događaja (video dokumentaciju, audio snimke, foto arhivu, dokumente o Saglasnosti - pravna zaštita svedokinja i svedoka);
- individualna svedočenja na Ženskom sudu-slučaj Foča – 190 min.
- Ženski sud – slučaj Foča – dokumentarni film u trajanju od 42 minuta uradila je rediteljka Marija Aranđelović (Beograd), uz umetničku konsultaciju reditelja Zorana Solomuna, Berlin; film je titlovan na engleski jezik;
- Ženski sud: slučaj Foča – rad na publikaciji, koja izlazi početkom 2024. godine.
(Priredila: Staša Zajović)
Beograd, jun 2024.