Od 1991. do 1996.
Već od oktobra 1991. javno smo izrazile solidarnost sa pobunjenicima protiv rata, svim muškarcima koji odbijaju da idu na front, zahtevajući amnestiju za dezertere, kao i prekid nasilne mobilizacije za rat.
Počevši od kraja 1991. godine pri Ženama u crnom deluje muška grupa za podršku i zajedno organizujemo konkretne oblike rada i pomoći:
- pružanje moralne, emotivne i političke podrške dezerterima i prigovaračima,
- kontrainformacija/alternativne informacije posredstvom pisanja izveštaja o stanju ljudskih prava dezertera i prigovarača savesti, o nasilnoj mobilizaciji izbeglica, kako za međunarodne antimilitarističke mreže i mreže za ljudska prava, tako i za relevantne međunarodne institucije (Evropski biro za prigovor savesti pri Savetu Evrope, Amnesty International,itd.)
- kontakti sa ugroženima i njihovim zastupnicima (azilanti, dezerteri, povratnici, advokatske kancelarije, biroi za ljudska prava),
- saradnja sa drugim grupama u zemlji, posebno na prostoru bivše Jugoslavije koje se bave istim ili sličnim pitanjima,
- antimilitaristička edukacija.
Od 1996. do 1999.
Od 1996. objavljuje se časopis za antimilitarizam i prigovor savesti PRIGOVOR (do sada je objavljeno devet brojeva).
Iste godine počinje redovno obeležavanje 15. maja- Međunarodnog dana prigovora savesti i promovisanje ideja na koncertima, javnim prostorima, muzičkim festivalima.
Aktivisti/kinje učestvuju na seminarima o prigovoru savesti, kako u Evropi tako i u vanevropskim zemljama, uspostavljaju se veoma trajni i solidni odnosi uzajamne podrške, saradnje i zajedničkog rada sa antimilitarističkim mrežama u celoj Evropi, a posebno u Nemačkoj i Španiji.
U cilju što boljeg funkcionisanja neformalne mreže, do kraja 1996.održana su i tri skupa, uglavnom sa oko tridesetak mladih aktivista/kinja iz oko desetak gradova Srbije.
Tokom intervencije NATO-a nastavljen je rad mreže solidarne podrške i konkretne pomoći mladićima koji su odbijali mobilizaciju, i u tu svrhu par naših aktivista osnovalo je Safe house u Budimpešti.
1999. - 2003.
Od kraja 1999. počinje organizovaniji rad Mreže za prigovor savesti i u tom smislu održano je više skupova: maja 2000- u Studenici kod Kraljeva, avgusta 2000. na Vučju, Crna Gora, i maja 2001. na Srebrnom jezeru, Istočna Srbija. Pored toga Mreža je pokrenula i veći broj kampanja: za priznavanje prava na prigovor savesti, maja 2000, u više od dvadeset gradova Srbije i Crne Gore, kao idecembra 2000. i januara 2001. u preko trideset gradova u Srbiji.
Od decembra 2000. do maja 2001. trajalo je prikupljanje potpisa za skraćenje vojnog roka i priznavanje prava na prigovor savesti; akcija je realizovana, zajedno sa drugima, u desetinama gradova u celoj Srbiji i imala je veoma značajan uticaj i na demilitarizaciju svesti, suočavanje s prošlošću, a pre svega na senzibilizovanje javnosti za pitanje prigovora savesti.
Edukativni rad na demilitarizaciji svesti i dekonstrukciji patrijarhata nastavljen je i tokom 2003. serijom radionica u raznim delovima Srbije. Ove radionice uglavnom su namenjene mladima. Nastavljena je i saradnja sa drugim organizacijama koje se bave ovim pitanjem na zakonodavnom planu.
U ovom periodu održana su i dva feminističko-antimilirtaristička skupa:
"Globalizujmo femininizam i antimilitarizam", 29. - 31. marta 2002. u Beogradu uz učešće aktivistkinja Međunarodne mreže Žena uz crnom iz Italije i, kao i aktivistkinja ženske mirovne mreže/Mreže Žena u crnom iz Srbije i Crne Gore.
"Žene stvaraju mir: više za zdravlje i znanje, manje za naoružanje!" 25. maja 2002. u Beogradu.
