U prostorijama Centra za kulturnu dekontaminaciju, u organizaciji Žena u crnom i Centra 9. maja 2002. godine, na Dan pobede nad fašizmom (Dan Evrope), održan je okrugli sto sa temom Fašizam i neofašizam danas.
Učesnici ovih celodnevnih razgovora su bili predstavnici 11 gradova iz nevladinih organizacija i lokalne samouprave, eminentni predstavnici iz javnog i kulturnog zivota Beograda, aktivistkinje Žena u crnom i drugi zainteresovani gradani.
Posebna gošća bila je aktivistkinja Vesna Teršelić iz Mirovnih studija iz Zagreba. Pismenim prilogom ovim razgovorima pridružio se i Zoran Pusić, aktivista za ljudska prava iz Zagreba. Učesnice/ke skupa pozdravio je i potpredsednik vlade Žarko Korać, koji nažalost razgovoru nije mogao da prisustvuje.
Značaj ovom događaju daje i činjenica da se, po dogovoru, isti takav skup, u istom danu i sa istom temom, održao i u Zagrebu, u kome su učestvovali i predstavnici nevladinih organizacija iz Srbije, Marija Perković, novinarka iz Vrbasa, i Bojan Tončić, novinar dnevnog lista Danas iz Beograda. Uvodničarke okruglog stola bile su direktorka CZKD-a Borka Pavićević i Nada Despotović, aktivistkinja Žena u crnom.
Učesnici ovih celodnevnih razgovora su bili predstavnici 11 gradova iz nevladinih organizacija i lokalne samouprave, eminentni predstavnici iz javnog i kulturnog zivota Beograda, aktivistkinje Žena u crnom i drugi zainteresovani gradani.
Posebna gošća bila je aktivistkinja Vesna Teršelić iz Mirovnih studija iz Zagreba. Pismenim prilogom ovim razgovorima pridružio se i Zoran Pusić, aktivista za ljudska prava iz Zagreba. Učesnice/ke skupa pozdravio je i potpredsednik vlade Žarko Korać, koji nažalost razgovoru nije mogao da prisustvuje.
Značaj ovom događaju daje i činjenica da se, po dogovoru, isti takav skup, u istom danu i sa istom temom, održao i u Zagrebu, u kome su učestvovali i predstavnici nevladinih organizacija iz Srbije, Marija Perković, novinarka iz Vrbasa, i Bojan Tončić, novinar dnevnog lista Danas iz Beograda. Uvodničarke okruglog stola bile su direktorka CZKD-a Borka Pavićević i Nada Despotović, aktivistkinja Žena u crnom.
Učesnici okruglog stola, predstavnici gradova Srbije bili su:
Milenko Nešović, Kraljevo,
Dr Violeta Šošić, Kruševac,
Dražen Ružić, Leskovac,
Nada Dabić Novi Sad,
Bogdan Durović Niš
Verica Barać, Čačak,
Vojkan Ristić, Vranje,
Ferzo Ćelović, Priboj,
Nedžiba Halilović, Prijepolje,
Tomislav Žigmanov, Subotica,
Ildiko Erdei, Pančevo.
Iz njihovih izlaganja o situaciji u gradovima Srbije povodom pojava govora mrznje, nacionalističkih ispada i drugih, izdvajaju se kao najupečatljiviji:
Kraljevo: Odbojnost prema izbeglicama od strane građana, posebno odbojnost prema romskoj populaciji, a opštinske vlasti ne žele da se suoče sa tim. Stav prema NVO i njihovom radu je da su te organizacije ,,satansko seme Zapada koje uništavaju pravoslavlje".
Kruševac: Ovaj grad postaje etnički čist grad, deca izbeglica govore ekavicom u školama, sveštenici u medijima šire govor mržnje, a građani se pitaju da li smo sa NVO uvezli i sve bolesti sa Zapada (homoseksualizam) i da li je to zarazno.
Leskovac: Šovinistički ispadi po kafanama učestali, a SPS proziva javno cele porodice, koje, s obzirom da imaju rezervnu domovinu (Crnu Goru) mogu da odu, a Srbija da ostane Srbima. Svaka druga religija. osim pravoslavlja, je sekta.
Novi Sad: Novoformirane organizacije – “Krv i Čast”, “Obraz”, “Sevtosavska omladina” - deluju tako što šire mržnju prema drugom i različitom. I u Novom Sadu pojavili su se plakati sa likom Radovana Karadžića, koje su Novosađani svojom akcijom prelepljivali drugim adekvatnim simbolima.
Niš: Problematična organizacija “Obraz” održava tri puta mesečno tribine i to u sali skupštine grada koje su veoma posećene, a demokratska vlast to dozvoljava. Ovo je, na neki način, podstaklo, inače minornu organizaciju skinhedsa koji lepe plakate pored obeležja ,,Obraza" za čistotu srpstva, a upereno protiv Roma i Kineza. Istraživanje sprovedeno na 1400 ispitanika svedoči o velikoj verskoj, socijalnoj i etničkoj distanci među građanima Srbije. Tako, na primer, 40 odsto gradana ne bi primilo direktnu transfuziju od osobe romske nacionalnosti, dok svaki drugi ispitanik ne bi stupio u seksualne odnose sa Romima.
Prijepolje: Sindikalno organizovanje se pripisuje etničkom pripadanju: ,,Neću u taj bošnjački, da ne budem izdajnik srpskog roda".
Priboj: Oseća se dominacija predstavnika SPC - Filaret je održao skup na kome je dominirao govor mržnje.
Vranje: Na jugu Srbije svaka vlast želi da građane podvede u kanalizaciju interesa. U rešavanju međuetničkih problema pomaže tzv. međunarodna ,,džip-diplomatija". Međunacionalni odnosi su izuzetno zapušteni, Romi su i dalje marginalizovani, za njih je u ovom kraju stalno otvoren konkurs samo u Javnom komunalnom preduzeću. Sofisticirani interesi vladaju medijima. Episkop vranjanski, Pahomije, propagira usvajanje novorođene dece koje majke ne žele da odgajaju ili ne žele da rode zbog nedostatka materijalnih sredstava, što je veoma uzdrmalo javno mnjenje.
Pančevo: Kada je škola sa višenacionalnim sastavom učenika do temelja izgorela, đaci su prebačeni u drugu školu što je izazvalo incident. Direktor te škole je u pismu upućenom lokalnoj samoupravi molio da se i njegovoj školi pomogne, jer ,,oni (preseljeni đaci) ruše, lome i haraju po školi jer su višenacionalni, pa neka odu, a mi smo dobri, pošteni i manj nacionalni, pa nam se zahvalite za svo svetosavsko gostoprimstvo koje smo im pružili".
Subotica; Bilo je bombaških napada na verske objekte. Jaku propagandu vrše SRS i SSJ. Menja se etnička slika i oseća se tiho, ali ipak etničko čišćenje.
Čačak: U ovom gradu opasno je biti nedovoljno Srbin i pravoslavac. Ideolog ,,Obraza", Vladimir Dimitrijević, otvara Akademiju ,,Nikolaj Velimirović", a komisija za promenu imena jednoj školi daje njegovo ime. Svi odbornici u SO su glasali za uvođenje veronauke u škole, iako to nije u njihovoj nadležnosti. Građanski parlament Srbije je proteran iz Čačka, a mediji su potpuno nedostupni za izražavanje drugačijeg mišljenja.
Vesna Teršelić, Zagreb: U Hrvatskoj je i slično i različito. Svaki grad ima desni ekstremizam, ili nacionalizam ili fašizam, i oni imaju cilj da zastrašuju. To se zbiva i u kontekstu cele Evrope (Francuska, Mađarska, Austrija, Holandija). Istovremeno se postavlja spomenik ustaskom zločincu Juraju Francetiću u Slunju i vraća ime Trgu žtava fašzma u Zagrebu.
Ovakve pojave je ranije rešavala vlast, na šta su građi navikli, a ne shvataju da sada moraju to činiti oni sami. Treba ulaziti u dijaloge, a ne govoriti samo iz pozicije super-ega.
U Zagrebu postoji Teatar potlačenih, preko koga se, na neki način, definišu društveni problemi.
U Hrvatskoj se koncentrišemo na pitanje šta ispraviti, kako uspostaviti dijalog obzirom na isključivost koja često vlada među ljudima različite orijentacije. Posebno je važna saradnja i proces učenja jednih od drugih.
Beograd: Pojave vezane za ovu temu su u Beogradu svakodnevne. Na vratima od stanova ostavljaju se cedulje sa porukama: ,,Vrati se u Zagreb svojim ustašama" i ,,Pomoć dajemo našim ljudima a ne strancima" (Strahinja Šuljagić)
Desnica je bila i sada je na vlasti, vlada klerikarizam i boljševizam, jer država sve drži u svojim rukama. Nacionalizam je ratna aparatura za eliminaciju svakog drugog, u bilo kom smislu. Imamo ravnogorski pokret i bogomoljski pokret koji kažnjavaju ljude što se ne pridržavaju pravoslavlja. U svim ovim govorima nije reč o retorici nego je to govor mržnje. (Nebojša Popov)
Desnica je bila i sada je na vlasti, vlada klerikarizam i boljševizam, jer država sve drži u svojim rukama. Nacionalizam je ratna aparatura za eliminaciju svakog drugog, u bilo kom smislu. Imamo ravnogorski pokret i bogomoljski pokret koji kažnjavaju ljude što se ne pridržavaju pravoslavlja. U svim ovim govorima nije reč o retorici nego je to govor mržnje. (Nebojša Popov)
U zakonu je sankcionisan govor mržnje, all se ne postupa po zakonu. Govor mržnje je zločin i može da se meri objektivnim posledicama. Demokratiji se moramo učiti. (Biljana Kovačević-Vučo)
Jevrejin je postao sinonim za nešto sramno. Na primer, rečeno je, bez ikakvog osnova, da je Labus Jevrejin. (Aleksandar Lebl)
Haški tribunal se u Srbiji doživljava kao antisrpski, a u Hrvatskoj kao antihrvatski. Govor Vojislava Šešelja podstiče govor mržnje, on javno preti da će krenuti ponovo na Hrvatsku za 70-80 godina kada Rusija ojača. (Vojin Dimitrijević)
Jevrejin je postao sinonim za nešto sramno. Na primer, rečeno je, bez ikakvog osnova, da je Labus Jevrejin. (Aleksandar Lebl)
Haški tribunal se u Srbiji doživljava kao antisrpski, a u Hrvatskoj kao antihrvatski. Govor Vojislava Šešelja podstiče govor mržnje, on javno preti da će krenuti ponovo na Hrvatsku za 70-80 godina kada Rusija ojača. (Vojin Dimitrijević)
Govor mržnje je prisutan. Na primer, ponovo se govori da su ,,Cigani" balkanski Crnci, koji truju našu kulturu i zagađuju sredinu, da su Srbi isto što i pravoslavlje, jer SPC ne trpi konkurenciju, sve ostale vere su po njoj sekte. U Srbiji Romi umiru dva puta, jednom kada ih otpišu, a drugi put kada ih sahranjuju. Biti Srbin je časno, a ne-Srbin nedostojno i ponižavajuće. (Pavel Domonji)
Govor mržnje postoji i dalje zato šo nije diskvalifikovan posle desetogodišjeg rata. Vlast osluškuje narod, pa se prema tome ponaša i određuje kako bi skupljala poene. (Drinka Gojković)
Danas se pojedini mediji služe identičnim rečnikom kao na početku tragedije koja nas je zadesila. Posle dvanaest godina pojavljuju se isti tekstovi sa istim licima sto našu situaciju čini veoma depresivnom, jer se pitamo šta nam se to onda u međuvremenu desilo. Suočavamo se sa istim stvarima, kao da nismo razumeli stravičnu stvarnost. (Borka Pavicević)
Izvestaj pripremile:
Nada Despotović i
Ljiljana Radovanović
