Publikacije

Urednice: Staša Zajović i Tamara Spaić
Izdale/i:: Žene u crnom, Beograd i Udruženje za kulturu povezivanja
Dizajn korica: Škart
Prelom: Kaligram
str. 114

Atena Atanasiju - Borbena žalost Političko disidenstvo i Žene u crnom

Naslov originalnog izdanja:
Athena Athanasiou,
Agonistic Mourning. Political Dissidence and the Women in Black

Prevela: Ana Imširović
Redaktor prevoda: Lino Veljak
Izdavačice: Žene u crnom, Beograd
Za izdavačice: Staša Zajović
str. 320

Žene u crnom - Istraživanje o reproduktivnim i radnim pravima žena u Srbiji

Izdavačice: Žene u crnom, Beograd
Prelom i dizajn: Škart
str. 132

Tatjana TAGIROV - Optužujem

Urednik: Lino Veljak
Sarađivali: Nikola Mokrović i Miloš Urošević
Izdavači: Documenta – Centar za suočavanje s prošlošću, Zagreb
Žene u crnom, Beograd
str. 168

Nevena Kostić - ostavila je trag u nama

Nikada nećemo zaboraviti Neninu hrabrost.
Nikada nećemo zaboraviti Neninu građansku odgovornost, koja ju je krasila i koja je osuđivala zločine počinjene u naše ime.
Nikada nećemo zaboraviti Neninu solidarnost sa svim potlačenim.
Nikada nećemo zaboraviti njenu aktivističku strast, blagost, dobrotu, upornost, istrajnost i trajanje...
Neni s ljubavlju

Nezavisni monitoring primene Rezolucije 1325 u Srbiji

Uredile: Gordana Subotić, Diana Miladinović
Istraživale: Jelena Jovanović, Jelena Cakić, Diana Miladinović, Nada Dabić, Ana Ranković, Staša Zajović,
Gordana Subotić
Izdanje: Žene u crnom, Beograd, 2013.
str. 270

ŽENE ZA MIR 2012.

Uredile/i: Slavica Stojanović, Staša Zajović i Miloš Urošević
Izdanje: Žene u crnom, Beograd, 2012.
str. 302

I poglavlje:
Uvek neposlušne: etički principi i politička filozofija
II poglavlje:
Feministička promišljanja aktivističkih iskustava
III poglavlje:
Politika solidarnosti: drugi/e o nama

GRAĐANSKE I NEGRAĐANSKE VREDNOSTI U SRBIJI
Vreme posle Miloševića

Urednice: Ola Listhaug
Sabrina P. Ramet
Dragana Dulić
Izdanje: Žene u crnom, Beograd, 2010.
str. 382

Knjiga je rezultat konferencije koja je odražana u Međunarodnom institutu za mirovne studije (International Peace Research Institute – PRIO) u Oslu, 30. i 31. maja 2008, u sklopu aktivnosti Centra za proučavanje građanskog rata pri tom Institutu. To je treća knjiga edicije na temu demokratskih i vrednosih promena u novonastalim državama nakon raspada Jugoslavije. Prethodile su joj Democratic transition in Slovenia: Value transformation, education, and media, čije su urednice Sabrina P. Ramet i Danica Fink-Hafner i Democratic transition in Croatia: Value transformation, education, and media, čije su urednice Sabrina P. Ramet i Davorka Matić U toku je rad na knjizi koja je posvećena Bosni i Hercegovini nakon 1995.

detaljnije...

KALENDAR ZA 2011. GODINU

Izdanje: Žene u crnom, Beograd, 2010.
str. 14

Kalendar sadrži likovna rešenja koja su deo estetike otpora Žena u crnom.

detaljnije...

ŽENSKA MIROVNA AGENDA 2011

Urednica: Staša Zajović
Izdanje: Žene u crnom, Beograd, 2010.
str. 135

Ženska mirovna agenda 2011. godine posvećena je pitanjima bezbednosti. Polazi od kritike militarističkog koncepta bezbednosti i afirmiše ljudsku bezbednost, kako na institucionalnom nivou, tako i na nivou civilnog društva.

detaljnije...

ŽENE, MIR, BEZBEDNOST REZOLUCIJA 1325 – 10 GODINA

Urednica: Staša Zajović
Izdanje: Žene u crnom, Beograd, 2010.
str. 170

Zbornik tekstova Rezolucija 1325-10 godina predstavlja kritički osvrt na tradicionalni pristup bezbednosti, kao i na dosadašnji rad državnih organa u Srbiji na primeni te rezolucije, te na Nacionalni akcioni plan (NAP). Takođe, knjiga prikazuje i brojne aktivnosti Žena u crnom koje su doprinele afirmaciji i promociji antimilitarističkog i feminističkog koncepta bezbednosti.

detaljnije...

ISTRAŽIVANJE MIRA U NAŠEM VREMENU

Autorka: Dragana Dulić
Izdanje: Žene u crnom, Beograd, 2010.
str. 112

Knjiga autorke dr Dragane Dulić, predavačice Beogradskog univerziteta, donosi detaljan pregled bitnih pitanja o miru, kako onih teorijskih i istraživačkih, tako i onih praktično- aktivističkih.

detaljnije...

REČNIK BEZBEDNOSTI

Izdanje: Žene u crnom, Beograd, 2010.
str. 32

Rečnik je urađen u okviru edukativnog programa „Žene, mir, bezbednost“ i sadrži 73 odrednice koje pojašnjavaju razliku između tradicionalnog/ militarizovanog shvatanja bezbednosti i humanog koncepta bezbednosti.

BUNTOVNIK SA RAZLOGOM, DEJAN NERIGIĆ

Urednik: Miloš Urošević
Izdanje: Žene u crnom, Beograd, kraj 2009.
str. 128

Monografija je posvećena Dejanu Nebrigiću, prvom gey aktivisti u Srbiji, osnivaču prvog gej/lezbejskog udruženja "Arkadija", aktivisti Žena u crnom, književniku, pozorišnom kritičaru.

detaljnije...

STO GODINA BORBE ZA ŽENSKA PRAVA

Brošura se bavi nasleđem i značajem 8. marta, nakon sto godina od velikog štrajka tekstilnih radnica u Njujorku 1908. godine. Njen obim nije dozvolio da se u njoj predstavi cela istorija borbe za ženska prava, izbor biografija nekoliko žena ne odgovara realnom broju onih koje su za nas izborile dostojanstveniji život. Pri tom, duboko uverene da je 8. mart pre svega plod napora feministkinja sa levice, i da levičarke i danas čuvaju njegov značaj, njima smo dale najviše prostora.
Brošra pokazuje kako je borba za ženska prava ujedno borba za dostojanstvo svakog čoveka. Ona je kroz poslednjih sto godina, pored problema pola i klase, uključivila i pitanje rasizma, nacije, vere, seksualnosti... Međutim, problem sa kojim se danas suočavamo jeste taj da je mesto sa kojeg je "krenuo" 8. mart - klasa- danas gurnuto u stranu. Propast socijalizma, i primat kapitalističkih odnosa u svetu, danas zamagljuje temeljni problem - privatnu svojinu kao važan izvor nejednakosti (kao što je socijalizam, ukidajući privatnu svojinu, zaboravio da razgradi patrijarhalnu kulturu i time onemogućio puno ostvarenje socijalističke ideje- slobodne žene i muškarce u slobodnom društvu).
Na stogodišnjicu 8. marta, upravo zbog naraslog fašizma svuda oko nas, kao moto brošure i obeležavanja uzeta je izjava aktivistkinje Slavice Stojanović : "...trčimo, radimo, mislimo, delimo...", kao ilustrativnu za ženski aktivizam danas u Srbiji.

Sto godina borbe za ženska prava
Izdale: Žene u crnom
str. 74

NEKO JE REKAO FEMINIZAM?

Monografija “Neko je rekao feminizam? - Kako je feminizam uticao na zene XXI veka” nastala je kao pokušaj da se teorijski uobliči odgovor na pitanje da li u današnjem svetu ima mesta za feminizam. Da li danas, kada su osvojene mnoge slobode, kada ima osnova za govor o sve većoj ravnopravnosti muškaraca i žena, kada se žene sve češce i sve raznovrsnije pojavljuju u mnogim sferama javnog, ima smisla govoriti o feminizmu? Mnoge mlade zene koje uživaju stečena prava i slobode ne prepoznaju uticaj koji je rad prethodnih pokoljenja žena imao na njihove živote, što šesto, na žalost, vodi izostanku solidarnosti i razumevanja onih žena koje nadmaše društvene zahteve i norme. Cilj knjige je i da ukaže na to kako su žene živele pre no što je posao feministkinja započet.
Tekstovi se bave pravima i slobodama (glas, rad, obrazovanje, razvod i abortus), presekom ličnog i političkog (brak i porodica, religija, žensko zdravlje, prostitucija), identitetima i razlikama (lezbejke, Romkinje, pitanje rase i roda), predstavljanjem žena (jezik, mediji i popularna kultura), umetnošću (književnost, pozorište i vizuelne umetnosti), teorijom i aktivizmom (mirovna politika, globalizacija feminizma, antropologija i psihologija), i istorijskim presecima (privatno/javno, presek kroz istoriju feminizma).
Pored autorskih tekstova, u knjizi se nalaze i dodaci o pravu glasa po državama sveta, predsednicama i premijerkama, znamenitim ženama u medicini, genitalnom sakaćenju, Nobelovkama, Nobelovkama za mir i feministickim teorijama. Na kraju knjige je dat kratak istorijski pregled važnih datuma za feminizam u svetu i Srbiji.
U radu na zborniku učestvovalo je 26 autorki iz Srbije i Crne Gore.

Neko je rekao feminizam?
Izdale: Žene u crnom, Centar za ženske studije i Rekonstrukcija ŽenskI fond
str. 433

ŽENSKA STRANA RATA

"Ženska strana rata” je zbornik sa 120 svedočenja, zapisa i sećanja žena o ratovima koji su vođeni na tlu nekadašnje Jugoslavije od 1991-1999, razvrstanih u 14 poglavlja (Vukovar, Pred zidom šutnje, Muškarac je zastrašujuća sila nasilja i bola, Sve su odnijeli, Opsada Sarajeva, Bježi, sklanjaj djecu, Žene Krajine, Srebrenica, Glasovi nestalih, Svjetla u tunelu, Žene obnavljaju sjećanja, Kosovo, „Humanitarna“ intervencija, Prelazeći liniju).
Knjiga daje mogućnost sagledavanja specifičnih oblika stradanja žena u ratu, njihovu hrabrost i snagu da prevaziđu traume i uspostave normalan život, kao i važnost solidarnosti sa ženama izvan svih granica i podela.
Zbornik "Ženska strana rata" rezultat je jednogodišnjeg istraživanja Žena u crnom i ostvaren je uz regionalnu saradnju sa ženskim nevladinim organizacijama i organizacijama koje se bave ljudskim pravima, kao i pojedinkama i pojedinacima koji su nesebično pomogli.

Ženska strana rata
Izdale: Žene u crnom, 2008.
str. 425

Od početka rada zalažemo se za pluralitet istorije, za upisivanje u istoriju drugosti i različitosti. Smatrajući neodvojivim praksu i teoriju , naša terenska iskustva smo skupljale kao svedočanstva, i potom stvarale teoriju. Stoga je i izdavačka delatnost neodvojiv deo našeg političkog angžmana. Njome smo učinile žensko iskustvo i angžman vidljivim u istoriji, a isto tako, obogatile smo humanističko nasleđe ne samo impozantnim brojem naslova (oko sedamdeset izdatih publikacija) već i unošenjem feminističkog aspekta u probleme sa kojima se suočava moderno društvo .

Istovremeno, publikacije su, jednako kao i naše ulične akcije, otvarale prostor i za jedan drugačiji estetski izraz. U svetu reklama i potrošačke histerije Žene u crnom su ponudile svedenu estetiku. Ovakav pristup nam sa jedne strane omogućava slanje jasne, nedvosmislene poruke, a sa druge strane je odbijanje da se pristane na šarenu iluziju koja prikriva sumornu stvarnost. Crna boja je zaštitini znak Žena u crnom, i ona je pre svega upozerenje i opomena na ovu stvarnost. No, naša politička odgovrnost nam nalaže i nuđenje alternativa, tako se istovremeno sa crnom bojom pojavljuju i dugine boje- boje koje predstavaljaju našu različitost, i nadu u drugačiji svet.


ŠTA SVAKA GRAĐANKA I GRAĐANIN TREBA DA ZNAJU O SPC

Brošura manjeg obima u izdanju Koalicije za sekularnu državu, a koja je svojevrsna zbirka izjava predstavnika Srpske pravoslavne crkve koje se dotiču važnih društvenih pitanja poput položaja žena, rata i ratnih zločina, odnosa crkve i države. Prikupljene izjave otkrivaju klerofašističke i kleronacionalističke tendencije unutar SPC-a, a obzirom da u najvećem broju slučajeva dolaze od samog patrijarha i vladika, ove tendencije se mogu smatrati oficijelnim stavom Crkve.
Idejno rešenje brošure je dekonstrukcija tradicionalnog crkvenog kalendara - istovetnog formata ali drugačijeg sadržaja, čime se i umetnost uključuje u društveni angžaman.
Inače, Koaliciju za sekularnu državu inicirale su Žene u crnom, Centar za mir i razvoj demokratije, Helsinški odbor za ljudska prava, Inicijativa mladih, Beogradski centar za ljudska prava, Komitet pravnika za ljudska prava, Queeria, list Republika, Socijaldemokratska unija, grupa Škart, Urbanin In.

OD TRADICIONALNOG DO FEMINISTIČKOG KONCEPTA BEZBEDNOSTI
REZOLUCIJA 1325

Koncept bezbednosti je do nedavno poznavao samo jedan aspekt- zaštitu interesa kapitala i profita, i u tom smislu se svodi isključivo na vojnu i policijsku dimenziju, čime se zapravo smanjuje opšti nivo bezbednosti - pokazuje analiza Žena u crnom. Tradicionalnom konceptu bezbednosti je suprotstavljen koncept ljudske bezbednosti koji je usredsređen na realne potrebe ljudi. Takav koncept su promovisale UN 1994. godine, da bi 2000. godine, zahvaljujući angžamanu feministkinja i civilnog društva, Savet bezbednosti UN doneo Rezoluciju «Žene, mir,bezbednost» (Rezolucija 1325). Time je prvi put na tako visokom nivou priznata uloga žena u otporu ratu i njihovo učešće u izgradnji mira.
Ova brošura, osim istorijskog pregleda međunarodnog iskustva i dokumenata UN, donosi i feminističko-antimilitaristički koncept bezbednost kojeg su kreirale Žene u crnom. Njihov doprinos je u širenju i produbljivanje koncepta ljudske bezbednosti sa stanovišta roda i antimilitarističkog angažmana. To , između ostalog, podrazumeva doslednu kritiku rata, zahteve za demilitarizacijom na svim nivoima, zahtev za primenom zakona tranzicione pravde, otpor društvenoj kontroli nad ženama.
"Našim celokupnim antiratnim delovanjem, zahtevima za odgovornost za rat i ratne zločine, kampanjama za prigovor savesti na služenje vojnog roka, zalaganjem za prigovor savesti na vojne troškove, zakonodavnim inicijativama - gradile smo drugačije koncepte i prakse bezbednosti".

FUNDAMENTALIZMI DANAS - FEMINISTIČKI I DEMOKRATSKI ODGOVORI

Alžirska sociološkinja i osnivačica mreže Žena koje žive pod muslimanskim zakonima Mariame Heli Lukas u ovom zborniku ukazuje na opasnosti od funadmetalističkih pokreta koji se javaljaju širom sveta. Njena analiza pokazuje da su u pitanju pre svega politički, a ne religijski pokreti, i da se kreću «u spektru od desnice, preko ekstremne desnice pa sve do fašizma». Mariame Heli Lukas takođe opovrgava raširenu tezu da je u poslednje dve decenije na delu sukob civilizacija ( zapadne i istočne), i pokazuje da je zapravo u pitanju «sukob fašizma i antifašizma», sukob između progresivnih i retrogradnih snaga ma kom delu sveta pripadali. Kao što je i prvobitno fašizam jačao na tlu siromaštva, nemoći i tlačenja, i današnji fundamentalistički pokreti jačaju u istim uslovima. Prema oceni Mariame Heli Lukas odgovor funademntalista na današnju «užasnu situaciju nepravde zameniće se još gorom» i stoga progresivne snage u svetu ne smeju da ih podrže.
Jednu od ključnih uloga u otporu fundamentalističkim, kao i svim drugim ekstremno desnim snagama, danas imaju žene. Prema rečima Mariame Heli Lukas žene «grade široke frontove, okupljajući sve antifundamentalističke snage, uključujići i one religijske». Naime, danas je važno jasno razdvojiti religiju od fundamentalizama koji je zloupotrebljavaju. Isto tako, prema oceni Mariame Heli Lukas ,fokus progresivnih snaga bi trebalo da bude odbrana ideje sekularizma koji jedini «garantuje slobodu verskih ubeđenja i službe»

TRANZICIONA PRAVDA - FEMINISTIČKI PRISTUP

Pojam tranzicione pravde figurira u civilnom društvu i društvenim naukama svega par decenija unazad i iznedren je na iskustvima onih društava i država koje su iz totalitarnih, nedemeokratskih režima prelazili ( i još prelaze) u demokratske. Disidentkinja bivše Jugoslavije i osnivačica mirovne grupe i mreže Žena u crnom ,Staša Zajović, daje prikaz različitih koncepta i međunarodnih iskustava vezanih za pojam tranzicione pravde unoseći u njega, kao novinu, do sada nedostajuću rodnu dimenziju. Prema Staši Zajović, rodna dimenzija zasnovana na iskustvu Žena u crnom, čini da pojam tranzicione pravde dobije nove teorijske mogućnosti, a samim tim i nove modele za njeno postizanje. Feministički pristup unosi, između ostalog, «kreiranje feminističke etike odgovornosti: činovi javnog otpora, neposlušnosti i odbacivanja svih vidova patrijarhata kao osnovnog uzroka rata. Samim tim se omogućava i vidljivost žena u otporu ratu i njihovo učešće ne samo kao žrtava, već kao aktivnih u otporu patrijarhatu i ratu.»
Jedna od novina u modelima tranzicione pravde koju su donele Žene u crnom je posećivanje mesta zločina počinjenih u naše ime. “Praksu smo započele tokom rata, a intenzivirale smo je naročito nakon rata. To je politika uvažavanja dostojanstva žrtava, solidarnosti sa njima, činovi priznanja zločina počinjenih u naše ime, i traženja oproštaja za njih. To je politika građenja pravednog mira, poverenja i prijateljstva”.
Jedna od zajedničkih odlika novih modela tranzicione pravde koje su donele Žene u crnom jeste da se oni odvijaju ne samo nakon diktatura/konflikata unutar ili između država, već da se zahtev za pravdom jasno zagovora upravo tokom sukoba/diktatura, kao i da je kritika usmerena pre svega na “svoje”.
Knjiga je izdata i na engleskom jeziku.

- Preteći znaci fundamentalizama: feministički odgovori (vise o izdanju pogledajte ovde...)

Alternativna istorija
Od početka rada grupe zalažemo se za pluralitet istorije, za upisivanje u istoriju drugosti i različitosti.

Zbornici "Žene za mir" prezentuju svedočenja žena o ratu, ženski otpor ratu, pre svega na prostoru bivše Jugoslavije, kao i u celom svetu. Dosada smo objavile devet zbornika, uredila Staša Zajović:

"Žene za mir", 1993., 120 str., na lokalnim jezicima , italijanskom i engleskom jeziku.
"Žene za mir", 1994., 292 str., na lokalnim jezicima, engleskom i španskom
"Žene za mir", 1995., 296 str., na lokalnim jezicima, španskom i engleskom
"Žene za mir", 1996., 296 str., na lokalnim jezicima, engleskom i španskom
"Žene za mir", 1997., 309 str., na lokalnim jezicima, italijanskom, engleskom i španskom
"Žene za mir", 1998, 310 str., na lokalnim jezicima i engleskom
"Žene za mir", 1999., 352 str., na lokalnim jezicima i engleskom
"Žene za mir", 2001., 440 str., na lokalnim jezicima i engleskom
"Žene za mir", 2002., 368 str., na lokalnim jezicima i na engleskom 2003.

"Sjećam se...", 1995. i reprint 1996., 148 str., na lokalnim jezicima, italijanskom, engleskom i španskom (svedočenje žena izbeglica)

"Dezerteri rata u bivšoj Jugoslaviji", zbornik, 1995, 50 str.; na lokalnim jezicima, italijanskom, engleskom, španskom.

Časopisi "Žene protiv rata"

· Broj 1, 1994, 102 str., prilozi na lokalnim jezicima, engleskom, italijanskom i španskom
· Broj 2, 1994, 102 str., prilozi na četiri pomenuta jezika
· Broj 3-4, 1995, 104 str., prilozi na pomenuta četiri jezika.

Monografija Nede Božinović "Žensko pitanje u Srbiji u XIX i XX veku", 1996. i reprint 2003., 276 str. (izdato zajedno sa Feminističkom '94).

Fotomonografija "Žene u crnom", 2002, 89 str.

Prevodi književnih dela (zajedno sa Feminističkom '94):
-Virdžinija Vulf ,"Tri gvineje", 2001. (Virginia Woolf "Tree guinee")
-Odri Lord, "Sestra autsajderka", 2002. (Audre Lorde, "Sister/Autsider)

Edukativni materijal
- "Ništa nije isto kao pre 11. septembra", zbornik, 2001, 60 str.;
- "Želimo da sanjamo - želimo da se igramo", 2002, prevod, 98 str.;
- "Ženska mirovna politika", zbornik, 2002., 90 str.;
- "Jačamo civilno društvo - stvaramo mir", zbornik, 2002, 106 str.;
- "Globalizacija: problemi, dileme, odgovori", zbornik, 2003, 180 str.;
- "Žene, zdravlje, razoružanje", zbornik, 2003, 162 str.

Pored toga, u ovom periodu oblikovale smo i specifičnu estetiku antiratnog otpora i objavljivale smo: ženske mirovne agende, mirovne kalendare, postere, razglednice, nalepnice, liflete, letke, itd.

Neko je rekao feminizam?