Ženska mirovna grupa feminističko - antimilitarističke orijentacije

Uvek neposlušne, i dalje na Ulicama...

Žene u crnom – 30 godina otpora

9. oktobra 1991. godine prvi put smo izašle na ulice Beograda – tada smo započele nenasilni otpor ratu i politici srpskog režima. Do sada smo organizovale oko 2 500 akcija na ulici. I dalje smo na ulicama...
Žene u crnom/ŽUC su aktivistička grupa i mreža feminističko-antimilitarističke orijentacije, koju čine žene, ali i muškarci različite generacijske i etničke pripadnosti, obrazovnog nivoa, socijalnog statusa, životnih stilova i seksualnih izbora.

Pročitajte više...

Ulična akcija povodom Međunarodnog dana borbe protiv femicida

Trg Republike
utorak, 6. decembar 2022. godine, od 13h do 14h

Autonomni ženski centar, Žene u crnom i Dah teatar iz Beograda, uz podršku udruženja žena Anima iz Đulića, Pokreta majke enklava Srebrenica i Zepa iz Sarajeva, Udruženje žena Bratunac iz Sarajeva, Udruženja žrtava rata Foča 92-95 iz Sarajeva, Centra za žene žrtve rata - Rosa, iz Zagreba, udruženja Protiv zaborava iz Novske, Udruženja žena Peščanik iz Kruševca, udruženja Nena - grupe za mir i prava žena iz Leskovca, udruženja Žene Polimlja iz Prijepolja, udruženja Bona fide iz Pljevlja, okupljene u pokret Ženski sud - feministicki pristup pravdi, organizuju uličnu akciju u utorak 6. decembra 2022. godine od 13h do 14h, na Trgu Republike, pod nazivom „Stop ubijanju žena“.

01. 12. 2022. 14:55 | FoNet | Marko Dragoslavić

BEOGRAD - Nevladina organizacija "Žene u crnom" organizovala je danas u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu skup podrške ruskim dezerterima i tatu u Ukrajini.

Staša Zajović iz "Žena u crnom" izjavila je FoNetu da je današnje okupljanje organizovano povodom međunarodnog dana zatočenika.

01 decembar, 2022

Nevladina organizacija Žene u crnom organizovala je u četvrtak u centru Beograda skup podrške ruskim dezerterima i zatražila prekid rata u Ukrajini. Kako je istakla Staša Zajović, koordinatorka ove organizacije, Žene u crnom pružaju podršku svima koji odbijaju da idu u imperijalne osvajačke ratove Putinove vojske.

NVO "Žene u crnom" organizovala je skup podrške ruskim dezerterima u centru Beograda

Apel povodom 1. decembra – Međunarodnog dana zatočenika/ca savesti za mir

Pridružujući se apelu italijanskih prigovarača savesti upućen građanima/kama Rusije da ne sarađuju sa Putinovim režimom i da dezertiraju u znak otpora ‘delimičnoj mobilizaciji’ za rat protiv Ukrajine, pozivamo ruske građane i građanke da ne sarađuju sa krvoločnim vlastodršcima Ruske Federacije. Istovremeno apelujemo na vlade svih zemalja Evropske Unije i vlada svih država se nalaze u procesu priključivanja Uniji (pa tako i od vlade Srbije) da odobre politički azil ruskim dezerterima.

Nijedan dinar više: zahtevamo donošenje mera u oblasti snabdevanja energentima, kako bi se umanjila zavisnost od Putinovog gasa. Neophodno je da se sprovedu u delo mere energetske politike sa ciljem da se Srbija oslobodi od ruskih energenata, čime bi Srbija dala svoj doprinos nastojanjima se ruskom režimu oduzmu neki od resursa neophodnih za nastavak agresije na Ukrajinu.

BEOGRAD, 29. novembra 2022. – Žene u crnom izabrale su pravi dan, nekadašnji Dan zajedničke republike jugoslovenskih naroda da upriliče razgovor na temu sadašnjih odnosa između Srbije i Crne Gore, o izazovima i sporovima.

Esad Kočan, glavni urednik crnogorskog nedeljnika Monitor rekao je otvarajući raspravu da je Crna Gora “u raljama vlastite dezorijentisanosti”, potom ispričao reakciju poznanice koja je na svom facebook profilu povodom poraza Demokratske partije socijalista (DPS) Crne Gore na poslednjim izborima “napisala da je tog dana bila presrećna da je partija Mila Đukanovića poslije trideset godina izgubila vlast i dodala ‘da je sreće da je ovaj dan doživio i Momir Bulatović'”. To je jedna slika, kazao je Kočan i naveo drugu – ploču na bivšem logoru u mestu Morinj i tekst na tom spomen-obeležju.

Ni tridesetprva godišnjica nije trznula srpske duše. Još jedna godišnjica povodom koje većinska Srbija nije zarezivala ni „za ič“. Neće biti da im nije znano šta je JNA, ojačana teritorijalcima i paravojnim formacija Vojislava Šešelja i Vuka Draškovića, i bratijom Željka Ražnatovića…

Već poduže nisam iščitao tekst (ne računajući svaki od Viktora Ivančića) koji mi je legao kao friško razmišljaanje (komentar) splitske koleginice Heni Erceg u Mladini a koji sam brže-bolje pokupio sa portala tačno.net i preneo na portalforum.rs.

Piše: Dragan Banjac

Žene u crnom podsjetile su na sramni ispraćaj tenkova JNA iz Beograda i na zlostavljanje i ubijanje hrvatskih vojnika i civila u logorima u Srbiji.

Ljudskost Beograda i Srbije su, kao i svakog 18. novembra, branile Žene u crnom i pripadnice i pripadnici drugih nevladinih organizacija (Anadolija)

Još jedna godišnjica povodom koje se većinska Srbija nije uznemirila: prošla je 31 godina od dana kada je Jugoslovenska narodna armija, ojačana srbijanskom Teritorijalnom odbranom, odnosno jedinicama rezervnog sastava, te državnim bandama i pljačkašima, osvojila Vukovar, bezobzirno devastirani grad, u kojem je poginulo i ranjeno više hiljada branitelja i civila.

Povodom 31. godišnjice pada Vukovara, Žene u crnom su 18. novembra 2022. godine, ispred Srpske akademije nauka i umetnosti, institucije čiji je značajan deo članova predvodio 80-ih i 90-ih godina kampanju širenja i podsticanja ideologije nacionalizma i šovinizma, a nakon toga predvodio poricanje i relativizovanje zločina. Nažalost, SANU se nikad nije jasno distancirala od takvih svojih nečasnih članova, u Knez Mihailovoj ulici, u Beogradu, su organizovale stajanje u crnini i ćutanju.

Ovom prilikom biće izvedena akcija “Tražimo odgovornost za logore za Hrvate i Hrvatice u Srbiji – 1991/92”.

Nikada nećemo zaboraviti zločine u VukovaruNikada nećemo zaboraviti zločine u VukovaruNikada nećemo zaboraviti zločine u Vukovaru

Poseta mestu logora Stajićevo

Povodom godišnjice pada Vukovara, Žene u crnom, uz podršku zrenjaninske akcije Zrak i Zrenjaninskog socijalnog foruma su 17. novembra 2021. godine organizovale posetu mestu logora Stajićevo, koji se nalazi u opštini Zrenjanin.

Žene u crnom postavile spomen ploču u Stajićevu: “Ovo je jedan od najozloglašenijih logora u Srbiji nakon pada Vukovara” - Nacional, neovisni news magazin

Poseta mestu logora StajićevoPoseta mestu logora StajićevoPoseta mestu logora Stajićevo

Tomislavu Žigmanovu, ministru za ljudska i manjinska prava u Vladi Srbije
Gradonačelniku Zrenjanima
Odbornicima i članicama i članovima opštinskih veća
Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja

Poštovani i poštovane,

Već duže od 30 godina od oslobađanja zatvorenika/ca hrvatske nacionalnosti iz logora Stajićevo nisu obeležena mesta na kojima su u neljudskim uslovima, pod svakodnevnom torturom, bili smešteni zarobljenici Jugoslovanske narodne armije iz redova hrvatske vojske i civili zarobljeni tokom Vukovarske operacije.

Povodom aktuelne političke situacije u Iranu, Žene u crnom su organizovale protest Solidarnost sa građanskom pobunom u Iranu, 14. novembra 2022. godine, u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu.

Na protestu je učestvovalo dvadesetak aktivistkinja i aktivista.

Solidarnost sa građanskom pobunom u IranuSolidarnost sa građanskom pobunom u IranuSolidarnost sa građanskom pobunom u Iranu

Povodom 9. novembra – Međunarodnog dana borbe protiv fašizma i antisemitizma, Žene u crnom su organizovale stajanje u crnini i ćutanju Stop ratu u Ukrajini, 9. novembra 2022. godine u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu.

Na stajanju su bili istaknuti sledeći transparenti:

  • 9. novembar – Međunarodni dan protiv fašizma i antisemitizma
  • Žene u crnom protiv fašizma
  • Stop fašizmu
  • Stop ratu u Ukrajini
  • Stop silovanju žena u Ukrajini (na srpskom, engleskom i ruskom jeziku)
  • „Ruska braća“ su agresori – ubijaju, pale, siluju, ruše, pljačkaju, muče – stop
  • Stop okupaciji Ukrajine
  • Sprečimo nuklearni rat
  • Putin – ratni zločinac
  • Putina u Hag

„Sve što ste želeli da ne znate o ratu na Kosovu“ 

TRENUTAK NADE

Predsednik NGO Livrit iz Preševa, Ajdžan Esati i koordinatorka Žena u crnom iz Beograda, Staša Zajović, pozdravili su prisutne i objasnili svoje razloge zbog kojih su zajednički organizovali predstavljanje knjige „Smeh pod vešalima“ novinara i dramaturga Radeta Radovanovića, baš u Preševu, većinski naseljenom stanovništvom albanske nacionalnosti. Zatim je moderatorka ovog razgovora, Nastasja Radović, novinarka i aktivistkinja Žena u crnom, prestavila- pojedinačno, učesnice i učesnike u razgovoru o knjizi: Dragana Stojkovića- izdavača knjige na srpskom (Mostart Jugoslavija, Beograd), Valjbonu Petrovci/Valbona Petrovci- profesorku Muzičke akademije u Prištini, Šaipa Kamberija/Shail Kamberi - narodnog poslanika u Skupštini Srbije, Lina Veljaka- profesora na Zagrebačkom sveučilištu i Arditu Sinani- doskorašnju predsednicu Opštine Preševo.

„Sve što ste želeli da ne znate o ratu na Kosovu“

Nespoznati zločini rata, nastavljaju se u miru...

Dan nakon promocije u Preševu (24.10.2022.) Smeha pod vešalima, knjige novinara i dramaturga Radeta Radovanovića, održana je promocija-razgovor i u Leskovcu, u organizaciji leskovačke Grupe NENA – grupa za mir i prava žena i Žena u crnom iz Beograda. Milka Rosić iz NENE je, pozdravljajuću okupljene, opisala i okolnosti pod kojima se ova promocija održava. Naime, kako je sama rekla, pokušavala je da nađe odgovarajući javni prostor u Leskovcu, ali bezuspešno. Prepričala je prisutnima i razgovor koji je vodila sa direktorkom leskovačkog Centra za stručno usavršavanje. Direktrka je otkazala promociju 24.10.2022. sa sledećim obrazloženjem: ’Mi smo obrazovna institucija, knjiga se bavi političkim temama, ne sme da se održi, pogotovo ne u trenutku kad nam je Kosovo i Metohija goruća tema’. Milka Rosić, koja je organizovala događaj, rekla je direktorici: ’Ova knjiga je obrazovno štivo, knjiga će se čitati bez obzira na zabrane’. Promocija je održana u lokalnom kafiću u prisustvu 24 osobe iz Leskovca, Vlasotinca i Beograda. 

Srpska policija na prelazu Končulj zaplenila albansko izdanje romana "Smeh pod vešalima" Radeta Radovanovića

BEPGRAD, PREŠEVO
To što je pedesetak primeraka mog romana završilo u policijskom bunkeru samo zato što je preveden na albanski jezik i štampan u Prištini, jasno govori da nekome i dalje nije stalo do otvorenog dijaloga, ali i šanse da Srbi na Kosovu i Metohiji, kao i Albanci na jugu Srbije žive normalno jedni pored drugih, priča za Danas Rade Radovanović, dugogodišnji novinar i urednik u našem listu i autor romana "Smeh pod vešalima" koji u podnaslovu ima rečenicu Sve što ste želeli da znate o ratu na Kosovu.

Strana 2 od 5