Kritički osvrt na poziv Aleksandru Vučiću u Brisel

Poštovani gospodine Rutte,

Mi, preživjeli rata u Bosni i Hercegovini, s dubokom zabrinutošću primili smo vijest da ste u Brisel pozvali Aleksandra Vučića. Kao bivši ministar informisanja u režimu Slobodana Miloševića – režimu koji je sistematski širio mržnju i poticao nasilje – Vučić predstavlja ideologiju koja je dovela do najtežih zločina na tlu Evrope nakon Drugog svjetskog rata.

Vučić je u periodu opsade Sarajeva prikupljao informacije za Miloševića, dok su građani ovog grada svakodnevno bili izloženi granatiranju i snajperskoj vatri. Ko bi, ako ne on, mogao odgovoriti na pitanje ko je pucao na civile? Građani Sarajeva i dalje čekaju da se objave imena snajperista – imena koja su već poznata, ali odgovorni nikada nisu privedeni ni kažnjeni. Umjesto da se na tome insistira, međunarodna zajednica nastavlja pružati legitimitet onima koji su takve zločine omogućili i opravdavali.

Odluka

Na osnovu članova 19. i 21. Statuta Saveta za štampu i članova 15. i 16. Poslovnika o radu Komisije za žalbe, Komisija za žalbe Saveta za štampu u sastavu: Zlatko Čobović, Tamara Skrozza, Jelena Petković, Nadežda Budimović, Olivera Milošević, Filip Švarm, Jelka Jovanović, Rodoljub Šabić, Ana Martinoli i Milena Vasić, na sednici održanoj 30. 1. 2025. godine, jednoglasno donosi           

ODLUKU

Tekstom „’Žene u crnom’ donirale danas veliku novčanu sumu studentima”, objavljenim 31. decembra 2024. godine, portal „Alo.rs“

1. prekršio je tačke 1, 2 i 3 Poglavlja I (Istinitost izveštavanja) Kodeksa novinara i novinarki Srbije
2. prekršio je tačku 2 Poglavlja II (Nezavisnost od uticaja)
3. prekršio je tačke 2 i 3 Poglavlja III (Odgovornost novinara/novinarki)
4. prekršio je i tačku 3 Poglavlja VIII (Odnos prema izvorima)

KAKO JE I ZAŠTO POBEDIO DONALD TRAMP Vuletić: Tramp je rijaliti zvezda

BEOGRAD, 11. decembar 2024. – Da li su nedavni predsednički izbori u Sjedinjenim Državama više poraz demokrata nego pobeda republikanaca, jesu li Amerikanci glasali za vlastitu propast i kako je i zašto pobedio republikanski kandidat, neka su pitanja na koji su večeras pokušali da daju odgovor Staša Zajović (Žene u crnom), Đorđe  Pavićević (poslanik Zeleno-levog fronta), Zoran Vuletić, predsednik Građanskog demokratskog foruma, Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, Lino Veljak, profesor Sveučilišta u Zagrebu, Nenad Kostić i Stefan Surlić, docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.

Stop femicidu!

Povodom 6. decembra – Međunarodnog dana borbe protiv femicida, Žene u crnom su u saradnji sa Autonomnim ženskim centrom, iz Beograda i udruženjem žena Anima, iz Đulića, organizovale akciju Stop femicidu, na Trgu Republike, u Beogradu, 06.12.2024. godine. 

U akciji su učestvovale i učesnice regionalnog sastanka Ženskog suda: feministički pristup pravdi iz Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine, kao i aktivistkinje Mreže Žena u crnom.

Na protestu su bili istaknuti sledeći transparenti:

• Stop ubijanju žena
• 6. decembar – Dan borbe protiv femicida
• Ni jedna žena manje, ni jedna mrtva više
• Kaznimo neodgovorno postupanje institucija
• Reagujmo dok ne bude kasno
• Zašto ih nema među nama?
• Broj ubijenih žena: BiH – 8, Hrvatska – 17, Srbija – 17
• Definicije femicida

STAŠA ZAJOVIĆ: "Nastavit ćemo tražiti odgovornost vlasti za logore u Srbiji"

Staša Zajović, koordinatorica Žena u crnom, jedne od nevladinih organizacija za ljudska prava u Srbiji koje su u povodu obljetnice zločina nad Vukovarom tražile postavljanje spomen-ploča na mjesta logora u Stajićevu i Begejcima, u kojima su hrvatski ratni zarobljenici bili izloženi nasilju

Amos Goldberg, izraelski istoričar - izjava data italijanskim medijima

Amos Goldberg, izraelski istoričar, profesor Istorije Holokausta na Odeljenju za Jevrejsku istoriju pri Jevrejskom univerzitetu u Jerusalimu – izjava data italijanskim medijima, novembar 2024.

"Da, ovo je genocid. Teško je i bolno prihvatiti ga, ali takav zaključak je neizbežan. Od sada pa nadalje, Jevrejska istorija će biti obeležena ‘najgorim od svih zločina’ i to ne može biti izbrisano. Sud istorije će joj suditi i s tim će se suočiti budući naraštaji..."

Nikada nećemo zaboraviti zločine u Vukovaru!

Povodom godišnjice pada Vukovara, Žene u crnom su 18.11.2024. godine, u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu, organizovale stajanje u crnini i ćutanju.

Na protestu su bili istaknuti sledeći transparenti:

• Nikada nećemo zaboraviti zločine u Vukovaru
• Transparent sa slikom razrušenog grada i podacima o stradanju
• Podaci o logorima za hrvatske zarobljenike na teritoriji Srbije
• Seksualno zlostavljanje u logorima - prema svedočenju zatočenica i zatočenika u logorima na teritoriji Srbije, žene su bile izložene silovanju i seksualnom zlostavljanju – za ove zločine niko nije odgovarao
• Tražimo odgovornost za logore – tražimo pravdu za žrtve i kaznu za počinioce

Pravo na prigovor savesti u Republici Srbiji

Pravo na prigovor savesti u Republici Srbiji je ustavno pravo, te ne može biti ograničeno zakonima ili uredbama.
Član 45. Ustava Republike Srbije:

Lice nije dužno da, protivno svojoj veri ili ubeđenjima, ispunjava vojnu ili drugu obavezu koja uključuje upotrebu oružja.

Lice koje se pozove na prigovor savesti može biti pozvano da ispuni vojnu obavezu bez obaveze da nosi oružje, u skladu sa zakonom.

Pravo na prigovor savesti je bliže uređeno Zakonom o civilnoj službi.

Građani Izraela pozivaju na istinski međunarodni pritisak na Izrael za hitan prekid vatre

Mi, izraelski državljani koji živimo u Izraelu i inostranstvu, pozivamo međunarodnu zajednicu – UN i njene institucije, Sjedinjene Države, Evropsku uniju, Ligu arapskih država i sve države širom sveta – da odmah intervenišu i sprovedu sve moguće sankcije radi postizanja trenutnog primirja između Izraela i njegovih suseda, za budućnost oba naroda u Izraelu/Palestini i naroda u regionu, kao i za njihova prava na bezbednost i život.

Stop ratu na Bliskom Istoku!

Povodom godišnjice početka ratnog sukoba na Bliskom Istoku, Žene u crnom su organizovale protest u crnini i ćutanju, 07.10.2024. godine u Knez Mihailovoj ulici, u Beogradu.

U protestu je učestvovalo tridesetak aktivistkinja i aktivista Žena u crnom iz Beograda, Zagreba, Pančeva, Kruševca, Leskovca, Vlasotinca, Sombora, Madrida i Santandera.

Nikada nećemo zaboraviti zločin u Topčideru

Povodom dvadeset godina od ubistva dvojice gardista u kasarni u Topčideru, u Beogradu, Žene u crnom su 05.10.2024. godine, u crnini i ćutanju organizovale dva protesta.

Prvi protest je organizovan ispred ulaza u kasarnu, gde su zajedno sa porodicama ubijenih vojnika položile cveće.

Na tom protestu su bili istaknuti sledeći transparenti:

• Nikada nećemo zaboraviti zločin u Topčideru
• Solidarnost
• Odgovornost

Nikada nećemo zaboraviti genocid u Srebrenici!

Povodom 29. godišnjice genocida u Srebrenici, Žene u crnom su organizovale protest u crnini i ćutanju, 10.07.2024. godine, na Trgu Republike u Beogradu.

Na protestu su bili istaknuti sledeći transparenti:

• Nikada nećemo zaboraviti genocid u Srebrenici!
• Solidarnost
• Odgovornost
• Žene u crnom i Srebrenica
• Srebrenica 8372
• jul – Dan sećanja na genocid u Srebrenici – Proglasite!

Sastanak Mreže Žena u crnom

Sastanak Mreže Žena u crnom, 15, 16. i 17. mart 2024. - Radmilovac kod Beograda

Na sastanku je učestvovovalo 60 osoba iz 20 gradova: Bosne i Hercegovine (Sarajevo, Zvornik, Tuzla);  Crne Gore (Herceg Novi, Kotor); Hrvatske (Zagreb, Pakrac, Novska); Srbije (Beograd, Priboj, Valjevo, Kruševac, Zrenjanin, Kruševac, Novi Sad, Sombor, Leskovac, Vlasotince, Zaječar, Bajina Bašta, Novi Pazar); Poljske, Gruzije, Ruske federacije, SAD (putem zoom-a).

Pamtimo žene silovane u ratu!

Povodom 19. juna – Međunarodnog dana borbe protiv seksualnog nasilja u sukobima, Žene u crnom su uz podršku Autonomnog ženskog centra, organizovale protest Pamtimo žene silovane u ratu, 19.06.2024. u Knez Mihailovoj ulici, u Beogradu.

Zaustavimo šutnju: Ujedinimo se protiv seksualnog nasilja u ratovima!

Međunarodni dan eliminacije seksualnog nasilja u oružanim sukobima se obilježava svake godine oko 19. juna, što označava datum jednoglasnog usvajanja prve rezolucije Savjeta bezbjednosti kojom se priznaje seksualno nasilje kao taktika rata i prijetnja međunarodnom miru i bezbjednosti. Svrha obilježavanja ovog dana je da se stane u solidarnost sa preživjelima i onima koji ih podržavaju, te da svi globalno podignemo svoj glas: "#StopSilovanjuUratu".