Nikada nećemo zaboraviti zločin u Topčideru

Mreža Žena u crnom iz Beograda, Pančeva, Kruševca, Kraljeva i Leskovca, zajedno sa udruženjem žena Anima, Đulići (Zvornik), organizovala je, povodom godišnjice ubistva dvojice gardista u kasarni u Topčideru (05.10.2004.), dva protesta u crnini i ćutanju.

Ispred ulaza u kasarnu na Topčideru, držale smo transparente:

• Nikada nećemo zaboraviti zločin u Topčideru
• Solidarnost
• Odgovornost

U Knez Mihailovoj ulici, bili su istaknuti sledeći transparenti:

• Nikada nećemo zaboraviti zločin u Topčideru
• Pamtimo Dragana Jakovljevića i Dražena Milovanovića
• Ko je ubio vojnike?
• Otkrijte ubice vojnika!

Proterajmo rat iz istorije i naših života

Povodom Svetskog dana mira, Žene u crnom su organizovale protest u crnini i ćutanju – Proterajmo rat iz istorije i naših života, 17.09.2025. godine, u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu.

Na protestu su bili istaknuti sledeći transparenti:

• Proterajmo rat iz istorije i naših života (na srpskom i engleskom jeziku)
• Beskonačni ratovi
• Sve za mir zdravlje i znanje, ništa za naoružanje
• Ne vojnoj paradi! Ne u naše ime!
• 21. septembar – Svetski dan mira
• Žene u crnom protiv rata

Stop genocidu u Gazi!

Žene u crnom su 16.07.2025. godine, organizovale protest u crnini i ćutanju, u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu.

Na protestu su bili istaknuti sledeći transparenti:

• Stop genocidu u Gazi (na srpskom, engleskom, hebrejskom i arapskom jeziku)
• Srbija izvozi oružje u Izrael = Srbija je saučesnica u genocidu u Gazi
• Aušvic – Srebrenica – Gaza... Dokle?
• Mirovna zastava
• Stop ratu na Bliskom Istoku!
• Stop okupaciji!
• Žene u crnom protiv rata

Nikada nećemo zaboraviti genocid u Srebrenici!

Beograd, 10. jul 2025.

Povodom 30. godina od genocida u Srebrenici, Žene u crnom su organizovale na Trgu Republike protest u crnini i ćutanju na Trgu Republike u Beogradu.

Na protestu su bili istaknuti sledeći transparenti:

• Nikada nećemo zaboraviti genocid u Srebrenici
• Srebrenica – ime genocida
• Odgovornost
• Solidarnost
• ŽUC i Srebrenica

Žene u crnom ogranizuju protest u crnini i ćutanju Aušvic-Srebrenica-Gaza... Dokle?

Patriotkinja Staša Zajović ulazi u udžbenike, znajte to

Kolumna Beli listić Snežana Čongradin

Na dan kada se obeležava 30 godina od kada su srpske snage počinile genocid na srebreničkim muslimanima i mučki pobile više od osam hiljada ljudi, ustupam mesto u javnom prostoru da prenesem saopštenje Žena u crnom u celosti i tme utičem na to da se njihov glas i poruka više čuje i vidi u ovdašnjem društvu.

Njihova doslednost, upornost i borba za bolje srpsko društvo, njihov patriotizam i ljubav i pažnja prema sopstvenom narodu nema cenu.

Doći će dan kada će zbog svega što je za narod učinila, Staša Zajović, sa svojom ekipom, biti neprikosnovena heroina i uzor svim generacijama.

Duboko uklesana u udžbenicima.

Tri dana leta

Potočari 11.7.2025, foto: Iva Martinović

17:30, 10. jul, Beograd

„Poželio sam te kao soli, a hljeba ima, svega ima“, piše gitarista Samir Mehić, srebrenički Dejvid Bouvi, svom drugu Faruku koji je u godinama pre genocida napustio grad. Dopisivali su se sve do jula 1995, nakon koga Samir više nikada nije viđen. Sve što znam o njemu saznajem iz filma „Samir Mehić Bowie – Pisma iz Srebrenice“. Pre toga nisam znala ništa. Kao što ne znam ništa o još toliko života prekinutih pre trideset godina. Mislim da ni o čemu ne možemo sve znati, ni jednu osobu do kraja upoznati, a kamoli 8.372. A svi oni su živeli, zaljubljivali se, išli u školu, išli u šetnju, spremali večeru, stvarali muziku, vodili ljubav. I bili ubijeni.

U julu 1995. Vojska Republike Srpske (VRS), pod komandom Ratka Mladića, ubila je 8.372 Bošnjaka. Njihova tela skrivana su i zakopavana u masovnim grobnicama. Prekopavana, premeštana, pa ponovo zakopavana. Njihovi posmrtni ostaci, razbacani, pronalaženi su potom u sekundarnim i tercijarnim masovnim grobnicama. Ove godine u Potočarima će biti sahranjeni posmrtni ostaci sedam žrtava. Više od 1.000 njih se i dalje vodi kao nestalo.

Nikada nećemo zaboraviti genocid u Srebrenici!

Javna akcija u crnini i ćutanju, na Trgu Republike,
10. jula 2025. (19:30 - 20:30)

• Nikada nećemo zaboraviti genocid u Srebrenici! Solidarnost i odgovornost - instaliranje simboličkog/živog memorijala jeste nastavak izgradnje spomenika žrtvama genocida, budući da su odbijeni su naši višegodišnji uporni zahtevi da se odobri izgradnja trajnog spomenika žrtvama geno-cida u Srebrenici u Beogradu.

„Srbijo, pogledaj se u ogledalo: videćeš Srebrenicu!
30 godina – 30 ogledala”

• Ogledala - jer društvo odbija da se pogleda u svoje ogledalo, odbija da se suoči sa teretom zločina iz prošlosti i da se izgradi društvo zasnovano i na poštovanju dostojanstva žrtava.
• Ogledala - razmišljanje prvenstveno o žrtvama, ali i o nama samima: društvo u čije ime su počinjeni zločini treba da se pogleda u ogledalu žrtava, a to je ono što nam vraća ljudskost.
• Ogledala - iznosi na videlo solidarnost sa žrtvama, otpor zločinima, svaku vrstu osude podstrekača i počinilaca - moralne, političke, krivično-pravne.
• 8372 – iznošenje na javnu scenu broja ubijenih u genocidu predstavlja uvažavanje sudski utvrđenih činjenica. Ovim činom simbolički upisujemo u kolektivnu memoriju ono što se poriče/falsifikuje/umanjuje u većinskoj javnosti Srbiji – razmere genocida u Srebrenici.

Pamtimo žene silovane u ratu!

Povodom 19. juna – Međunarodnog dana borbe protiv seksualnog nasilja u ratu, Žene u crnom su, u saradnji sa Autonomnim ženskim centrom i Inicijativom mladih za ljudska prava u Srbiji, organizovale protest u crnini i ćutanju, na Trgu Republike, u Beogradu, 19.06.2025. godine.

Na protestu su bili istaknuti sledeći transparenti:

• 19. jun – Međunarodni dan borbe protiv seksualnog nasilja u ratu
• Mapa bivše Jugoslavije sa državama i gradovima, gde su, između ostalog, počinjena silovanja
• Mapa sveta sa današnjim ratnim sukobima, u kojima se, između ostalog, čine dela seksualnog nasilja
• Pripadnici srpskih oružanih formacija su počinili najveći broj silovanja u ratu
• Zakon u Srbiji ne priznaje žene silovane u ratu kao civilne žrtve rata

Stop genocidu u Gazi!

Žene u crnom su 11. juna 2025. godine, u crnini i ćutanju, organizovale protest Stop genocidu u Gazi, u Knez Mihailovoj ulici, u Beogradu.

Na protestu su bili istaknuti sledeći transparenti:

• Stop genocidu u Gazi (na srpskom, engleskom, hebrejskom i arapskom)
• Stop okupaciji (na srpskom, engleskom, hebrejskom i arapskom)
• Stop ratu na Bliskom istoku
• Mir (na srpskom, engleskom, hebrejskom i arapskom)
• Srbija izvozi oružje u Izrael (na srpskom i engleskom jeziku)
• Solidarnost sa civilnim stanovništvom Palestine
• Oslobodite palestinske političke zatvorenike
• Žene u crnom protiv rata
• Mapa Palestine od 1948. do danas

Kritički osvrt na poziv Aleksandru Vučiću u Brisel

Poštovani gospodine Rutte,

Mi, preživjeli rata u Bosni i Hercegovini, s dubokom zabrinutošću primili smo vijest da ste u Brisel pozvali Aleksandra Vučića. Kao bivši ministar informisanja u režimu Slobodana Miloševića – režimu koji je sistematski širio mržnju i poticao nasilje – Vučić predstavlja ideologiju koja je dovela do najtežih zločina na tlu Evrope nakon Drugog svjetskog rata.

Vučić je u periodu opsade Sarajeva prikupljao informacije za Miloševića, dok su građani ovog grada svakodnevno bili izloženi granatiranju i snajperskoj vatri. Ko bi, ako ne on, mogao odgovoriti na pitanje ko je pucao na civile? Građani Sarajeva i dalje čekaju da se objave imena snajperista – imena koja su već poznata, ali odgovorni nikada nisu privedeni ni kažnjeni. Umjesto da se na tome insistira, međunarodna zajednica nastavlja pružati legitimitet onima koji su takve zločine omogućili i opravdavali.

Odluka

Na osnovu članova 19. i 21. Statuta Saveta za štampu i članova 15. i 16. Poslovnika o radu Komisije za žalbe, Komisija za žalbe Saveta za štampu u sastavu: Zlatko Čobović, Tamara Skrozza, Jelena Petković, Nadežda Budimović, Olivera Milošević, Filip Švarm, Jelka Jovanović, Rodoljub Šabić, Ana Martinoli i Milena Vasić, na sednici održanoj 30. 1. 2025. godine, jednoglasno donosi           

ODLUKU

Tekstom „’Žene u crnom’ donirale danas veliku novčanu sumu studentima”, objavljenim 31. decembra 2024. godine, portal „Alo.rs“

1. prekršio je tačke 1, 2 i 3 Poglavlja I (Istinitost izveštavanja) Kodeksa novinara i novinarki Srbije
2. prekršio je tačku 2 Poglavlja II (Nezavisnost od uticaja)
3. prekršio je tačke 2 i 3 Poglavlja III (Odgovornost novinara/novinarki)
4. prekršio je i tačku 3 Poglavlja VIII (Odnos prema izvorima)

KAKO JE I ZAŠTO POBEDIO DONALD TRAMP Vuletić: Tramp je rijaliti zvezda

BEOGRAD, 11. decembar 2024. – Da li su nedavni predsednički izbori u Sjedinjenim Državama više poraz demokrata nego pobeda republikanaca, jesu li Amerikanci glasali za vlastitu propast i kako je i zašto pobedio republikanski kandidat, neka su pitanja na koji su večeras pokušali da daju odgovor Staša Zajović (Žene u crnom), Đorđe  Pavićević (poslanik Zeleno-levog fronta), Zoran Vuletić, predsednik Građanskog demokratskog foruma, Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, Lino Veljak, profesor Sveučilišta u Zagrebu, Nenad Kostić i Stefan Surlić, docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.

Stop femicidu!

Povodom 6. decembra – Međunarodnog dana borbe protiv femicida, Žene u crnom su u saradnji sa Autonomnim ženskim centrom, iz Beograda i udruženjem žena Anima, iz Đulića, organizovale akciju Stop femicidu, na Trgu Republike, u Beogradu, 06.12.2024. godine. 

U akciji su učestvovale i učesnice regionalnog sastanka Ženskog suda: feministički pristup pravdi iz Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine, kao i aktivistkinje Mreže Žena u crnom.

Na protestu su bili istaknuti sledeći transparenti:

• Stop ubijanju žena
• 6. decembar – Dan borbe protiv femicida
• Ni jedna žena manje, ni jedna mrtva više
• Kaznimo neodgovorno postupanje institucija
• Reagujmo dok ne bude kasno
• Zašto ih nema među nama?
• Broj ubijenih žena: BiH – 8, Hrvatska – 17, Srbija – 17
• Definicije femicida

STAŠA ZAJOVIĆ: "Nastavit ćemo tražiti odgovornost vlasti za logore u Srbiji"

Staša Zajović, koordinatorica Žena u crnom, jedne od nevladinih organizacija za ljudska prava u Srbiji koje su u povodu obljetnice zločina nad Vukovarom tražile postavljanje spomen-ploča na mjesta logora u Stajićevu i Begejcima, u kojima su hrvatski ratni zarobljenici bili izloženi nasilju