Pravo na prigovor savesti u Republici Srbiji

Pravo na prigovor savesti u Republici Srbiji je ustavno pravo, te ne može biti ograničeno zakonima ili uredbama.
Član 45. Ustava Republike Srbije:

Lice nije dužno da, protivno svojoj veri ili ubeđenjima, ispunjava vojnu ili drugu obavezu koja uključuje upotrebu oružja.

Lice koje se pozove na prigovor savesti može biti pozvano da ispuni vojnu obavezu bez obaveze da nosi oružje, u skladu sa zakonom.

Pravo na prigovor savesti je bliže uređeno Zakonom o civilnoj službi.

Građani Izraela pozivaju na istinski međunarodni pritisak na Izrael za hitan prekid vatre

Mi, izraelski državljani koji živimo u Izraelu i inostranstvu, pozivamo međunarodnu zajednicu – UN i njene institucije, Sjedinjene Države, Evropsku uniju, Ligu arapskih država i sve države širom sveta – da odmah intervenišu i sprovedu sve moguće sankcije radi postizanja trenutnog primirja između Izraela i njegovih suseda, za budućnost oba naroda u Izraelu/Palestini i naroda u regionu, kao i za njihova prava na bezbednost i život.

Stop ratu na Bliskom Istoku!

Povodom godišnjice početka ratnog sukoba na Bliskom Istoku, Žene u crnom su organizovale protest u crnini i ćutanju, 07.10.2024. godine u Knez Mihailovoj ulici, u Beogradu.

U protestu je učestvovalo tridesetak aktivistkinja i aktivista Žena u crnom iz Beograda, Zagreba, Pančeva, Kruševca, Leskovca, Vlasotinca, Sombora, Madrida i Santandera.

Nikada nećemo zaboraviti zločin u Topčideru

Povodom dvadeset godina od ubistva dvojice gardista u kasarni u Topčideru, u Beogradu, Žene u crnom su 05.10.2024. godine, u crnini i ćutanju organizovale dva protesta.

Prvi protest je organizovan ispred ulaza u kasarnu, gde su zajedno sa porodicama ubijenih vojnika položile cveće.

Na tom protestu su bili istaknuti sledeći transparenti:

• Nikada nećemo zaboraviti zločin u Topčideru
• Solidarnost
• Odgovornost

Nikada nećemo zaboraviti genocid u Srebrenici!

Povodom 29. godišnjice genocida u Srebrenici, Žene u crnom su organizovale protest u crnini i ćutanju, 10.07.2024. godine, na Trgu Republike u Beogradu.

Na protestu su bili istaknuti sledeći transparenti:

• Nikada nećemo zaboraviti genocid u Srebrenici!
• Solidarnost
• Odgovornost
• Žene u crnom i Srebrenica
• Srebrenica 8372
• jul – Dan sećanja na genocid u Srebrenici – Proglasite!

Sastanak Mreže Žena u crnom

Sastanak Mreže Žena u crnom, 15, 16. i 17. mart 2024. - Radmilovac kod Beograda

Na sastanku je učestvovovalo 60 osoba iz 20 gradova: Bosne i Hercegovine (Sarajevo, Zvornik, Tuzla);  Crne Gore (Herceg Novi, Kotor); Hrvatske (Zagreb, Pakrac, Novska); Srbije (Beograd, Priboj, Valjevo, Kruševac, Zrenjanin, Kruševac, Novi Sad, Sombor, Leskovac, Vlasotince, Zaječar, Bajina Bašta, Novi Pazar); Poljske, Gruzije, Ruske federacije, SAD (putem zoom-a).

Pamtimo žene silovane u ratu!

Povodom 19. juna – Međunarodnog dana borbe protiv seksualnog nasilja u sukobima, Žene u crnom su uz podršku Autonomnog ženskog centra, organizovale protest Pamtimo žene silovane u ratu, 19.06.2024. u Knez Mihailovoj ulici, u Beogradu.

Zaustavimo šutnju: Ujedinimo se protiv seksualnog nasilja u ratovima!

Međunarodni dan eliminacije seksualnog nasilja u oružanim sukobima se obilježava svake godine oko 19. juna, što označava datum jednoglasnog usvajanja prve rezolucije Savjeta bezbjednosti kojom se priznaje seksualno nasilje kao taktika rata i prijetnja međunarodnom miru i bezbjednosti. Svrha obilježavanja ovog dana je da se stane u solidarnost sa preživjelima i onima koji ih podržavaju, te da svi globalno podignemo svoj glas: "#StopSilovanjuUratu".

Slučaj Foča. O zločincima, žrtvama i o premalo dobrih ljudi. Moralna obveza na reakciju

Knjiga "Ženski sud - slučaj Foča" donosi svjedočenja tri žene i jednog muškarca, žrtava i svjedoka masovnih silovanja u Foči, te kronologiju i opis zločina srpskih vojnih i paravojnih snaga u Foči u ratu u BiH, piše Enis Zebić. To je knjiga potrebna žrtvama, ali i počiniteljima i njihovim nalogodavcima. Potrebna je i javnosti Srbije, ali i kao ohrabrenje i putokaz ženama žrtvama silovanja u ratnim konfliktima drugdje na svijetu - kako se boriti za svoja prava i za pravdu.

• Naslovna fotografija: Pročelje Sportske dvorane “Partizan” u Foči. (Nenasilje.org)
• Enis Zebić diplomirao je i doktorirao filozofiju na Filozofskom fakultetu Sveučilišta u Zagrebu i radi kao novinar. Autor je više radova i knjiga fokusiranih na hrvatsku filozofiju i politiku

Pamtimo ubijene žene!

Povodom 18. maja – Dana sećanja na žene žrtve nasilja, Žene u crnom su zajedno sa Autonomnim ženskim centrom i Ženskom solidarnošću, organizovale protest Pamtimo ubijene žene.

Protest je organizovan 17.05.2024. ispred Skupštine Srbije.

Na protestu je bio istaknut transparent Pamtimo ubijene žene, kao i godine i brojke ubijenih žena od 2011. do 2023.

Ulična akcija povodom obeležavanja 18. maja – Dana sećanja na žene žrtve nasilja

#Pamtimo ubijene žene! 

Trg ispred Narodne skupštine Republike Srbije
petak, 17. maj 2024. godine, od 13h do 14h

Autonomni ženski centar, Žene u crnom i Ženska solidarnost vas pozivaju da se pridružite akciji obeležavanja Dana sećanja na žene žrtve nasilja, koja će se održati u petak, 17. maja 2024. godine, od 13h do 14h, na Trgu ispred Narodne skupštine Republike Srbije.

Sve za mir, zdravlje i znanje, ništa za naoružanje

Povodom Međunarodnog dana prigovora savesti, Žene u crnom su organizovale protest u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu, 15.05.2024. godine.

Na protestu su bili istaknuti sledeći transparenti:

• Sve za mir, zdravlje i znanje, ništa za naoružanje
• 15. maj – Međunarodni dan prigovora savesti
• Stop ratu u Ukrajini
• Stop ratu na Bliskom istoku
• Slomljene puške u duginim bojama
• Stop kasetnoj municiji

Sve za mir, zdravlje i znanje – ništa za naoružanje!

Povodom 15. maja – Međunarodnog dana prigovora savesti
Žene u crnom organizuju
15. maja u 16h u Knez Mihailovoj ulici feminističko-antimilitarističku akciju

“Sve za mir, zdravlje i znanje - ništa za naoružanje!”
 

Rezolucija o Srebrenici

Generalna skupština UN je preložila usvajanje Rezolucije o Srebrenici. Cilj Rezolucije UN-a je osuda negiranja genocida, relativizovanja ratnih zločina i veličanje ratnih zločinaca pravvosnažno osuđenih. Rezolucija nema nameru koju joj Srbija pripisuje – njome se Srbi ne proglašavaju genocidnim narodnom nego se u nacrtu teksta Rezolucije Srbe i Srbiju i ne pominje. Srbija grubo napada pokretače R – Nemačku i Ruandu, dve zemlje u kojima je počinjen genocide. Nemačka u čije su ime nacisti počinili holocaust, ali se s tim suočiča posle rata. I Ruanda se suočila sa genocidom. 

Srbija nema ni minimum spremnosti da se suoči sa posledicama rata, da doprinese pomirenju i dobrosusedskim odnosima u regiji.

Mirovni skup u Trešnjevcu: Ištvan i Vera su uspostavljali mostove mira

"Ostavili su neizbrisiv trag u našem antiratnom aktivizmu"