"Naslov knjige šokantno delovao na policajce"

Srpska policija na prelazu Končulj zaplenila albansko izdanje romana "Smeh pod vešalima" Radeta Radovanovića

BEPGRAD, PREŠEVO
To što je pedesetak primeraka mog romana završilo u policijskom bunkeru samo zato što je preveden na albanski jezik i štampan u Prištini, jasno govori da nekome i dalje nije stalo do otvorenog dijaloga, ali i šanse da Srbi na Kosovu i Metohiji, kao i Albanci na jugu Srbije žive normalno jedni pored drugih, priča za Danas Rade Radovanović, dugogodišnji novinar i urednik u našem listu i autor romana "Smeh pod vešalima" koji u podnaslovu ima rečenicu Sve što ste želeli da znate o ratu na Kosovu.

Apel o Kosovu

Čvrsto verujući da su:

• građanske slobode i demokratija važnije od svih etničkih i državnih interesa;
• ljudska prava (uključujući posebno i ženska ljudska prava), kvalitet života i ljudska bezbednost iznad državnog suvereniteta;
• učešće u izgradnji pravednog i trajnog mira, kao i rad na pomirenju i uspostavljanju demokratskog poretka naše pravo i naša obaveza, pa da ćemo i dalje negovati solidarnost sa svima koji odbijaju lojalnost svojim patrijarhalnim nacionalističkim i militarističkim vođama

Pamtimo zločin u Sjeverinu

Povodom 30. godina od zločina u Sjeverinu, Žene u crnom su organizovale stajanje u crnini i ćutanju, 22. oktobra 2022. godine, u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu.

Na protestu su bili istaknuti sledeći transparenti:

• Dana 22.10.2991. na autobuskoj liniji Priboj – Rudo, pripadnici srpske paravojne formacije Osvetnici oteli su 22 putnika bošnjačke nacionalnosti
• Imena otetih putnika
• Pamtimo zločin u Sjeverinu
• Odgovornost
• Solidarnost
• Pamtimo

Na pločniku je solju napisano Sjeverin (22.10.1992.-22.10.2022. – Pamtimo)

Nikada nećemo zaboraviti zločin u Topčideru

Povodom 18. godina od ubistva dojice gardista u Topčideru, Žene u crnom su organizovale stajanje u crnini i ćutanju, 5. oktobra 2022. godine, u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu.

Na protestu su bili istaknuti sledeći transparenti:

• Nikada nećemo zaboraviti zločin u Topčideru
• Pamtimo Dragana Jakovljevića i Dražena Milovanovića
• Ko je ubio vojnike?

Protest je bio medijski propraćen, a prošao je uz policijsko obezbeđenje. U protestu je učestvovalo petnaestak aktivistkinja i aktivista.

Stop ratu u Ukrajini - 21. septembra 2022.

Povodom Svetskog dana mira – 21. septembra 2022. godine Žene u crnom su organizovale stajanje u crnini i ćutanju, u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu.

Na protestu su bili istaknuti sledeći transparenti:

• Stop ratu u Ukrajini (na srpskom, ruskom, beloruskom, ukrajinskom i engleskom jeziku)
• 21. septembar – Svetski dan mira
• Žene u crnom protiv rata
• Mir (na raznim jezicima)

U protestu je učestvovalo petnaestak aktivistkinja i aktivista.

Javnim akcijama, glasom i tijelom protiv fašizma - NORMALIZUJ

Stop ratu u Ukrajini – 27.07.2022.

Žene u crnom su 27. jula 2022. godine, u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu organizovale stajanje u crnini i ćutanju, povodom rata u Ukrajini.

Na protestu su bili istaknuti sledeći transparenti:

• Stop ratu u Ukrajini (na srpskom, engleskom, ruskom, beloruskom i ukrajinskom jeziku)
• Žene u crnom protiv rata
• Putina u Hag
• Putin = ratni zločinac

Nikada nećemo zaboraviti genocid u Srebrenici

Žene u crnom su 10. jula 2022. godine, na 27. godišnjicu genocida u Srebrenici, na Trgu Republike u Beogradu, održale protest pod parolom “Nikada nećemo zaboraviti genocid u Srebrenici”.

U crnini i ćutanju izvedena scenska akcija “Srebrenica – ime genocida” koja se sastojala iz sledećih elemenata:

Stop ratu u Ukrajini!

Povodom rata u Ukrajini, Žene u crnom su organizovale protest u crnini i ćutanju, 29. juna 2022. godine, ispred Ruskog cara, u Knez Mihailovoj ulici.

Na protestu su bili istaknuti sledeći transparenti:

• Stop ratu u Ukrajini (na ukrajinskom, ruskom, beloruskom i srpskom jeziku)
• Žene u crnom protiv rata
• Putin – ratni zločinac
• Putina u Hag

Solidarnost sa ženama u SAD-a

Žene u crnom i Autonomni ženski centar su organizovali protest Stop zabrani abortusa u SAD-a, 05. jula 2022. godine, ispred Ruskog cara, u Knez Mihailovoj ulici.

Na protestu su bile istaknute sledeće parole, ispisane na srpskom i engleskom jeziku:

• Moje telo - moja autonomija/My body – my autonomy
• Abortus je ljudsko pravo/Abortion is human rights
• Ilegalni abortus – legalna smrt žena/Ilegal abortion – the legal death of a woman
• Solidarnost sa ženama u SAD/Solidarity with women in USA
• Amerikanke, niste same/Women from USA, you are not alone
• Abortirajmo Vrhovni sud/Abort Supreme Court
• Nećemo nazad/We want back
• Sve smo abortirale
• Ja ću abortirati, nikog neću pitati
• Dole crkva, dole Bog, dalje od tela mog

Kontinuitet radikalskog fašizma

Četvrt veka od izbacivanja zemunskih Hrvata porodice Barbalić

U petak 1. jula 2022. godine Žene u crnom i Inicijativa mladih za ljudska prava uz podršku Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji organizovali su protestno stajanje od 12:00 do 12:30 ispred zgrade opštine Zemun kada je pre četvrt veka (1997) otet stan porodici zemunskih Hrvata porodici Barbalić.

Protest su ometali članovi Srpske radikalne stranke, koji su vređali i pretili okupljenim aktivistkinjama i aktivistima.

Policiji:
Branite ustaše!
Ti ćeš opet da završiš na ulici gde si i bio ranije.
Ženama:
Zabranićemo sve nevladine organizacije, a vas ćemo da zgazimo.
Okliznućete se na bananu. Ima tu na pijaci mnogo banana. (Vjerica Radeta)
Profuknjače!
A ti nisi našao šta da jebeš, pa si sa ovima.
Vidi pedera!
Staši Zajović: Ti si najružnija žena, šteta što te majka nije abortirala.

Srebrenica – Pamtimo!

Kratak pregled aktivnosti Žena u crnom u vezi sa genocidom

Genocid u Srebrenici je najveći ratni zločin počinjen nakon Drugog svetskog rata u Evropi. Režim S. Miloševića omogućio je izvršenje genocida, pružanjem celokupne političke, vojne i finansijske pomoći Vojsci Republike Srpske. Genocid u Srebrenici je paradigma svih srpskih zločina - zločina počinjenih u naše ime.
U okviru aktivnosti Žena u crnom u vezi sa suočavanjem s prošlošću, obeležavanje genocida u Srebrenici predstavlja jednu od najvažnijih političkih, moralnih i emotivnih činova.

Ova aktivnost ima mnoštvo segmenata, koje možete pročitati na sledećem linku Kratak pregled aktivnosti

Srebrenica – paradigma srpskih zločina

Obeležavanje genocida u Srebrenici predstavlja jedan od najvažnijih političkih, moralnih i emotivnih činova Žena u crnom. Ulične akcije, stajanje u zanemelosti i crnini na javnim mestima i estetizovani performansi predstavljaju činove kojima aktivistkinje i aktivisti potvrđuju da su ubijeni ostavili najdublji i neizbrisiv trag u njihovim životima, ali istovremeno simbolizuju saosećanje i preuzimanje odgovornosti, iako nisu odgovorne/i, nepristajanje na ćutanje o zločinu, već prihvatanje istine i suočavanje sa njom. Svakom akcijom se od svih građana i države zahteva da učine to isto, iskažu dostojno poštovanje prema žrtvama genocida, priznaju istinu i suoče se sa njom.

Ko seje strah žanje ropsku poslušnost

Uz knjigu Hajke, psovke i ostalo. Dosije o napadima na Žene u crnom (ur. Staša Zajović i Tamara Spaić), Žene u crnom, Beograd 2022.

Većina bi volela da živi u društvu u kome su delioci pravde naklonjeniji žrtavama a ne nasilnicima.

Ipak, tek mali broj ljudi je spreman da se bilo čega odrekne zaradi stvaranja takvog društva.

Upravo se u tom neskladu zli ljudi bolje snalaze od drugih te je otuda i čista lenjost i konformizam većine dovoljan da jedno društvo počne da propada.

No, to je lekcija kojoj nas jednopartijski sistem nije učio.