“Dostojanstvo – istorija i značenje pojma”
Razgovor održan 16. decembra 2015. godine o studiji “Dostojanstvo – istorija i značenje pojma” američkog filozofa Majkla Rozena (Michael Rosen). Uvodničari/ke su bili: Lino Veljak, Filozofski fakultet, Zagreb, Vesna Stanković Pejinović, filozofkinja, Beograd i Dragan Jovanović, filozof, Beogra. Razgovor je održan u prostorijama Žena u crnom uz prisustvo 22 osobe.
Lino Veljak: Rozenova knjiga pod naslovom "Dostojanstvo - istorija i značenje pojma" originalno je objavljena 2012., a prevod na srpski pojavio se ove godine, dakle 2015. Knjiga ima dva osnovna dijela. Prvi dio odnosi se na razvoj pojma dostojanstvo, a drugi tematizira značenje pojma dostojanstvo. Pisana je veoma popularnim stilom ali je teže čitljiva za osobe koje nisu u struci filozofije ili političke teorije. Tema je prikazana na kvalitetan način, tako da ova knjiga zaslužuje punu pažnju.
Sada će nam Dragan i Vesna predstaviti bitne dimenzije knjige:
Što dostojanstvo za nas znači i koje pouke možemo izvesti iz rasprave o ljudskom dostojanstvu, pojmu, značaju, primjeni? U uvodnim prikazima i komentarima će biti dovoljno pitanja otvorenih da nastavimo razgovor o ovoj temi.
Projekcija dokumentarnog filma Gledanje u kaldrmu, u produkciji Foruma 10, a u režiji Fahrudina Kladničanina, organizovana je u prostorijama Žena u crnom, 17. februara 2016. godine. Projekciji je prisustvovalo 35 osoba, a nakon gledanja filma, organizovan je razgovor, iz koga izdvajamo sledeće:
• Pohvale o filmu:
Hvala ti zato što si ovim ženama napravio omaž i njihovoj borbi protiv patrijarhata i načinu na koji je religija izvršila zloupotrebu. Hvala Ramizu Crnišaninu, našem feminističkom drugu na rečima u filmu. (Staša Zajović)
Pamtimo zločin u Štrpcima
Povodom 23 godine od zločina u Štrpcima, kada je srpska paravojna formacija Osvetnici, a koja je delovala u sastavu Višegradske brigade vojske Republike Srpske, i pod komandom haškog osuđenika Milana Lukića, iz voza 671, koji je saobraćao na pruzi Beograd – Bar, 27. februara 1993. godine, otela 20 putnika (18 Bošnjaka, 1 Hrvata i jedno nepoznato lice), i ubila ih u jednom selu na obali Drine, kraj Višegrada, u Beogradu je 27. februara 2016. godine organizovana mirovna akcija.
Akciju su u Knez Mihailovoj ulici organizovali: Žene u crnom, Fond za humanitarno pravo i Inicijativa mladih za ljudska prava.
Na protestu su bili istaknuti sledeči transparenti:
Odavde je krenuo voz smrti 671
Voz je stao u 15.48h
Oteti i ubijeni su:
Imena: Esad Kapetanović, Ilijaz Ličin, Fehim Bakija, Šećo Softić, Rifat Husović, Halil Zupčević, Senad Đečević, Jusuf Rastoder, Ismet Babačić, Toma Buzov, Adem Alomerović, Muhedin Hanić, Safet Preljević, Džafer Topuzović, Rasim Ćorić, Fikret Memović, Fevzija Zeković, Nijazim Kajević, Zvjezdan Zuličić
Pamtimo zločin u Štrpcima (27.02.1993.-27.02.2016.)
I posle 23 godine država Srbija ćuti. Dokle?
Žene u crnom za mir i pravdu
Ljudima koji su prolazili deljene su vozne karte sa pričom o zločinu.
Tom prilikom je Dah teratar iz Beograda izveo deo svoje predstave Priča o čaju, koja je delom posvećena i otmici u Štrpcima.
Akciji je prisustvovalo tridesetak ljudi, i protekla je bez incidenta, uz policijsko obezbeđenje i bila je medijski propraćena.
Tog istok dana, pored spomenika žrtvama, u Prijepolju, održano je stajanje kome su prisustvovale aktivistkinje mreže Žena u crnom iz Prijepolja, Priboja i Pljevalja.
U prilogu su linkovi o medijskim izveštavanjima:
Godišnjica zločina u Štrpcima: Odgovornost u Srbiji izostaje već 23 godine
Danas 23. godišnjica zločina u Štrpcima
I Beograd obilježio godišnjicu otmice u Štrpcima
Diskusioni kružok: “Crna Gora na raskršću”, 7 Decembar 2015
Gosti/učesnici: Ljupka Kovačević (Anima, Kotor) i Esad Kočan (urednik Monitora, Podgorica)
U uvodnoj reči, Staša Zajović je istakla da su Žene u crnom grupa i mreža feminističke i antimilitarističke orijentacije, ali da i unutar Grupe postoje različita mišljenja po nekim pitanjima. Zbog toga se u ŽuCu, više godina, organizuju diskusioni kružoci i debate na kojima učesnice i učesnici mogu da iznesu drugačija mišljenja, a da se to prihvati sa poštovanjem, bez produbljivanja šančeva i podela. Potsetila je na to da su je neprijatno iznenadile reakcije nekih ljudi koji su prilikom najave učesnika, postavljale i pitanje o tome koga i koju političku opciju oni podržavaju u Crnoj Gori.
Zaključila je da je neophodno međusobno komunicirati i dobiti objektivne informacije od ljudi koji žive stvarnost u Crnoj Gori, te pozvala Esada Kočana i Ljupku Kovačević da opišu situaciju kako je oni vide.
IDENTITET, MEMORIJA I USPOMENE
Sonja Prodanović
Povodom obeležavanja 29 novembra treba pomenuti poseban doprinos i žena kao pojedinki, ali i posebno značajnog ženskog aktivizma antifašističkih borkinja i ilegalki, u predratnom pokretu, a i nakon rata. Posleratni period, posebno onaj neposredne obnove zemlje, takođe se danas malo pominje, jer ga se često vezuje za frontalnu kritiku (ali i poništavanje) celovitog političkog real-socijalističkog sistema.
Žika Stojšić, Savez antifašista Srbije
29.11.2015.
Ja sam bio u jedinici u Fruškoj gori, gde je bilo dosta drugarica. Dolazile su nam često žene koje se nisu bavile politikom i ostajale su u Fruškoj Gori da se bore sa nama, partizanima. Ima i onih koje su dolazile bez podrške porodice.
Solidarnost je naša snaga!
Povodom 10. decembra, Međunarodnog dana ljudskih prava, Žene u crnom su organizovale akciju solidarnosti sa ratnim izbeglicama sa Bliskog istoka.
Akcija je organizovana u Knez Mihailovoj ulici, u Beogradu od 12h do 13h.
Povodom 6. decembra – Dana sećanja na žene ubijene u Montrealskom masakru (1989), u ponedeljak (7. decembra), u crnini i ćutanju, Žene u crnom i Mreža Žene protiv nasilja organizovale su akciju protiv femicida, 07. decembra 2015. godine, u ulici Kneza Mihaila, u Beogradu, od 12 do 13h.
Tom prilikom, na mirovnoj akciji su bili istaknuti sledeći transparenti:
6. decembar – Dan borbe protiv femicida
Stop femicidu
Nijedna žena manje, nijedna mrtva više
Mirovna akcija je nastavljena izvođenjem performansa. Na pločnik je razvučena traka od belog papira, na kojoj su crnom bojom ispisana 33 imena ubijenih žena u Srbiji do sada.
Aktivistkinje su delile razglednice sa brojevima telefona na koji žene koje su žrtve muškog nasilja mogu da se jave i potraže pomoć.
Akcija je bila slabo medijski propraćena, a prošla je bez incidenata, uz policijsko obezbeđenje.
Akciji je prisustvovalo oko 80 aktivistkinja: nezavisne feminističke aktivistkinje, aktivistkinje Autonomnog ženskog centra i Žena u crnom, Centra za žene žrtve rata iz Zagreba, Anime iz Kotora, Ženske grupe Izvor iz Osijeka.
Nikada nećemo zaboraviti zločine u Vukovaru
Beleška sa protesta
Povodom godišnjice pada Vukovara (18.11.1991.), Žene u crnom su organizovale protestno stajanje u crnini i ćutanju.
Stajanje je održano 18.11.2015. godine, u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu.
Stajanju su osim aktivistkinja Žena u crnom prisustvovale i aktivistkinje Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, Rekonstrukcije ženski fond i Autonomnog ženskog centra.
Na stajanju su bila istaknuta četiri transparenta:
- Nikada nećemo zaboravit zločine u Vukovaru
- Transparent sa podacima o stradanjima grada
- Žene u crnom za mir i pravdu
- Odgovornost
Na stajanju je takođe izveden i mali performans. Na pločniku je solju bilo ispisano Vukovar Pamtimo 1991-2015.
Stajanju je prisustvovalo 40 osoba, a bilo je medijski propraćeno, dok se održalo pod obezbeđenjem jakih policijskih snaga, koje su potpuno odvojile aktivistkinje Žena u crnom od ostatka ljudi koji su prolazili ulicom, tako stvarajući između nas obruč, kroz koji je bilo jako teško videti šta piše na transparentima.
Žene u crnom obeležile pad Vukovara - Mondo
Drago Kovačević – Kundak Bože Kaurina i druge priče
Razgovor o knjizi
Zrenjanin,14. novembar 2015. u 12:00
Kulturno umetničko društvo „Petefi“, Petefijeva br. 1
Kundak Bože Kaurina i druge priče je knjiga priča o ratnim dešavanjima, političkim manipulacijama u Krajini tokom 90-ih XX veka (za vreme samoproglašene Republike Srpske Krajine), o progonu srpskog stanovništva (1995.). Priče se odnose i na zbivanja u dužem istorijskom periodu. Međutim, Kundak Bože Kaurina i druge priče su prevashodno svedočenja o antiratnom otporu, ljudskosti i dobroti u vremenima zla.
Na promociji govore:
• Branislav Markuš, koordinator Zrenjaninskog socijalnog foruma
• Drago Kovačević, autor knjige, Beograd
• Lino Veljak, Filozofski fakultet, Zagreb
• Milica Lupšor, aktivistkinja udruženja za radna prava žena „Roza“, Zrenjanin
• Vesna Đorđević, aktivistkinja udruženja za radna prava žena „Roza“, Zrenjanin
Moderira: Staša Zajović, aktivistkinja „Žene u crnom“, Beograd
Razgovor organizuju:
Roza – udruženje za radna prava žena, Zrenjanin
Žene u crnom, Beograd
Zrenjaninski socijalni forum
Zrenjanin/Beograd, 10. novembar 2015.
Sećanja aktivista: Sličnosti i razlike izbegličkih kriza devedesetih i danas
9. novembar
Međunarodni dan protiv borbe protiv fašizma i antisemitizma
Povodom ovog važnog međunarodnog datuma Žene u crnom organizuju sledeće aktivnosti:
Antifašistička solidarna poseta Spomen sobi porodice Pantić, selo Vranić kod Beograda - u Drugom svetskom ratu, u noći između 20. i 21. decembra 1943. godine fašističke četničke formacije ubile su 68 stanovnika/ca sela Vranić, najvećim delom porodice pripadnika/ca Pantić. Ovom posetom iskazujemo najdublje saosećanje sa porodicama nedužnih žrtava fašističkog pokolja, time negujemo kulturu sećanja. Istovremeno, izražavamo najoštriji protest protiv rehabilitacije četničkih ratnih zločinaca i kvislinškig snaga iz Drugog svetskog rata. Politika rehabilitacije i istorijskog revizionizma poništava antifašističko nasleđe i proširuje ionako veliki prostor za ultradesničarske snage (neonacističke, antisemitske, ksenofobične, klerofašističke) snage na nivou države i društva. I dalje ćemo zahtevati zakonsko sankcionisanje ovakvih tendencija i pokreta i negovati antifašističko nasleđe i vrednosti.
Solidarna poseta izbegličkom prihvatnom centru u Preševu – izražavamo naše najotvorenije protivljenje prema rasističkim, fašističkim, ksenofobičnim ispadima, a posebno fizičkim napadima protiv ratnih izbeglica u Evropi. I ova poseta je čin naše najtoplije dobrodošlice izbeglicama sa Bliskog i Srednjeg istoka. Žene, deca, muškarci su žrtve rata, progona, geostrateških kolonijalnih interesa. Ovom solidarnom podrškom nastavljamo naše aktivnosti pružanja skromne humanitarne pomoći, ali pre svega naše prijateljstvo, brigu, pažnju prema ratnim izbeglicama.
Navedene akcije organizujemo uz podršku:
Saveza antifašista Srbije,
Rekonstrukcije ženski fond iz Beograda,
aktivistkinja Mreže Žena u crnom Srbije.
Poseta Vraniću - Beleška - 9. novembar 2015.
Povodom 15 godina od donošenja
Rezolucije 1325. Žene, mir, bezbednost
Na današnji dan, 2000 godine, Savet bezbednosti Ujedinjenin nacija, usvojio je Rezoluciju 1325, Žene, mir, bezbednost. U fokusu Rezolucije su četiri oblasti:
- učešće žena u mirovnim procesima i u donošenje odluka o miru;
- uključivanje rodne perspektive u mirovne procese i obuka za rodnu perspektivu u mirovnim misijama;
- zaštita žena u oružanim sukobima i postratnom periodu;
- uvođenje rodne dimenzije i perspektive u izveštajima UN i u mehanizme za implementaciju mirovnih sporazuma.
Žene u crnom će 31. oktobra 2015 godine, obeležiti petnaestogodišnjicu donošenja Rezolucije 1325 odlaskom i iskazivanjem solidarne podrške ratnim izbeglicama, u kampove Bapska/Berkasovo. Tom prilikom, će se izbeglicama deliti i manja pomoć u hrani i odeći.
Bezbednost izbeglicama, život u miru!
Sve za mir, zdravlje i znanje - ništa za naoružanje!
Pamtimo zločin u Sjeverinu
Beleška sa protesta
Povodom godišnjice zločina u Sjeverinu, Žene u crnom su organizovale mirovnu akciju Pamtimo zločin u Sjeverinu, 22.10.2015. godine, u Knez Mihailovoj ulici, u Beogradu.
Na protestu u crnini i ćutanju, bili su istaknuti sledeći transparenti:
22.10.1992. – Sjeverin, Oteti i ubijeni su, Pamtimo zločin u Sjeverinu, kao i imena ubijenih žrtava:
Mehmed Šebo, Zafer Hadžić, Medo Hadžić, Medredin Hodžić, Ramiz Begović, Derviš Softić, Medhad Softić, Mujo Alihodžić, Alija Mandal, Sead Pecikoza, Mustafa Bajramović, Hajrudin Sajtarević, Esad Džihić, Ramahudin Ćatović, Idriz Gibović, Mevlida Koldžić.
Na protestu je učestvovalo dvadesetak aktivistkinja i aktivista Žena u crnom.
Protest je bio medijski dobro propraćen, a protekao je mirno, bez incidenata, uz preterano policijsko obezbeđenje.
Solidarnost je naša snaga!
17. oktobar - svetski dan protiv siromaštva
18. oktobar - evropski dan borbe protiv trgovine ljudima
Astra, Autonomni ženski centar i Žene u crnom organizuju mirovnu akciju „Pletemo mir i solidarnost“, u parku kod Ekonomskog fakulteta, i kod dolaznih perona autobuske stanice, u subotu, 17. oktobra 2015. godine, od 12h do 13h.
Od početka rata u Siriji, ubijeno je preko 250.000 ljudi, 11 miliona ljudi je raseljeno, dok je broj izbeglica 4 miliona.
Zaustavite rat!
Ratne izbeglice, tražioci azila, a naročito maloletnici, žene i deca često su žrtve trgovine ljudima, o čemu su nam svedočili ljudi po beogradskim parkovima i drugde.
Stop eksploataciji
ratnih izbeglica!
Pletemo mir i solidarnost - vid aktivne solidarnosti i konkretne pomoći, ali pre svega dobrodošlica ratnim izbeglicama. U ovoj akciji učestvuju aktivistkinje Mreže Žena u crnom iz Crne Gore i Srbije svojim pletenjem čarapica za decu.
U Beogradu, 16. oktobar 2015.
Astra
Autonomni ženski centar
Žene u crnom
„Give peace a chance“
Akcija solidarnosti sa izbeglicama sa Bliskog i Srednjeg istoka
09. oktobar 2015. od 15h do 16h
u parkovima kod Ekonomskog fakulteta i dolaznih perona autobuske stanice.
Omaž Džonu Lenonu, autoru mirovne himne Give peace a chance,
antiratnom drugu, angažovanom umetniku...
Akciju solidarnosti sa izbeglicama organizuju Žene u crnom i muzicki bend "Anti - protiv".
09. oktobra 1991. godine izašle smo na ulicu protiv rata,
militarističko-nacionalističke politike srpskog režima...
Još uvek smo na ulicama protiv svih nepravdi i nasilja bilo gde u svetu...
Uvek neposlušne!
Žene u crnom.
Beograd, 5. oktobar, 2015.
Dana 5. oktobra 2015. godine prisustvovali smo jedanaestoj godišnjici zločina na Topčideru gde su 2004. godine u vojnom objektu „Karaš“ ubijeni dvojica gardista, Dragan Jakovljević i Dražen Milovanović. Iz ŽUC-a nas je išlo desetak. Oko pola 9 smo pristigli na mesto zločina. Tamo su nas dočekali članovi porodica ubijenih. Preko puta smo zatekli i novinare i kamermane.
Sećanje na ubistvo gardista na Topčideru - Slobodna Evropa
Jedanaest godina od ubistva gardista - Slobodna Evropa
Solidarnost je naša snaga
Izveštaj sa terena – januar – jul 2015.
Akcije solidarnosti – sa pripadnicama/ima ugroženih i obespravljenih manjinskih zajednica (socijalnoklasnih, etničko-rasnih, seksualnih), građanima/nkama čija su ljudska prava (radna, obrazovna, kulturna), ugrožena.
Solidarnost sa azilantkinjama i azilantima u Srbiji: nastavak solidarnih aktivnosti protiv rasističkih napada koji su kulminirali krajem 2013 godine i od tada pa do sada Žene u crnom organizuju mnoštvo aktivnosti, o čemu možete naći informacije na sajtu Žena u crnom.
Ceo izveštaj možete pročitati/ preuzeti u pdf formatu.
"Gde si, Evropo?" - nov protest na Horgošu 2
Solidarnost sa azilantima
Povodom 21 septembra - Svetskog dana mira (globalnog prekida neprijateljstva i nasilja i širenja poruka mira), Žene u crnom, uz podršku Autonomnog ženskog centra, Rekonstrukcije ženski fond, Saveza antifašista Srbije i umetničkog kolektiva Škart, organizuju akciju „Solidarnost sa azilantima“.
Akcija će se održati od 12 do 14 časova, u parkovima kod autobuske stanice i Ekonomskog fakulteta.
Stotine hiljada ljudi (muškarci, žene i deca), pre svega iz Sirije i Avganistana, beže iz ratom zahvaćenih područja. Radi se o ljudima koje su odbili da budu topovsko meso u sukobima za koje su odgovorni kako velike sile, tako i diktatorski režimi, u tim zemljama.
Tim ljudima je neohodna podrška i pomoć kako bi stigli na za njih sigurna odredišta. Zbog toga, vas Žene u crnom pozivaju da na Svetski dan mira, dođete u park i zajedno sa nama pokažete na delu saosećanje i solidarnost i pružite pomoć unesrećenim ljudima.
Izveštaj 21.12.2015. - Preševo
Izveštaj 18.12.2015. - Adaševci
Izveštaj 27.11.2015. - Preševo
Izveštaj 31.10.2015. - Berkasovo
Izveštaj 18.10.2015. - Preševo
Izveštaj 18.10.2015. - Berkasovo
Dnevnik sa granice - septembar 2015.
Izveštaj 25.09.2015. - Crtanje mape
Izveštaj 21.09.2015. - Dan mira
Solidarnost sa azilantkinjama i azilantima u Srbiji: nastavak solidarnih aktivnosti protiv rasističkih napada koji su kulminirali krajem 2013 godine i od tada pa do sada Žene u crnom organizuju mnoštvo aktivnosti, o čemu možete naći informacije na sajtu Žena u crnom.
Solidarna pomoć azilantima i azilantkinjama – Obuhvata čitav niz aktivnosti: solidarnu pomoć azilantima/kinjama u Beogradu (uglavnom u parku kod Ekonomskog fakulteta i oko autobuske i železničke stanice); ovo je nastavak izveštaja koje smo slale i u prethodnom periodu a sada donosimo izceštaje tokom avgusta i septembra...
PRELIMINARNE ODLUKE I PREPORUKE
Sudsko veće
ŽENSKI SUD
Sarajevo, 9. maj 2015.
Razgovor sa aktivistkinjama i aktivistima iz Španije
U organizaciji Žena u crnom i Centra za kulturnu dekontaminaciju,
6. jul 2015. u 18h
20 godina od genocida u Srebrenici – nikada nećemo zaboraviti
Utisci sa protesta u Šapcu, 08. jula 2015. godine
Mediji o Srebrenici i ZUC-u
Ostavili su trag u nama - e-Novine
Biciklom od Beograda do Srebrenice - Slobodna Evropa
Skup Žena u crnom povodom godišnjice zločina u Srebrenici - Tanjug
Srebrenica - kamen spoticanja za Srbiju - Slobodna Evropa
Simbolični memorijal žrtvama genocida - Balkans Aljazeera
Skup Žena u crnom povodom godišnjice zločina u Srebrenici - Blic
Genocid u Srebrenici je problem čovječanstva - Balkans Aljazeera
Najava akcije “11. jul – Dan sećanja na genocid u Srebrenici – proglasite!”
U okviru višegodišnje kampanje „11. jul - Dan sećanja na genocid u Srebrenici – proglasite!“, u petak 10. jula organizujemo dve mirovne akcije u Beogradu:
12:00 – 12:30, ispred Predsedništva Srbije - scenska akcija „Kad se Srbija pogleda u ogledalo, videće Srebrenicu! - 20 godina – 20 ogledala!
12:30 – 13:00 – ispred Predsedništva Srbije - javno čitanje pisma Predsedniku Republike“ 11. jul – Dan sećanja na genocid u Srebrenici – Proglasite!
Stajanje u crnini i ćutanju.
19:30 – 20:30, Trg Republike, Beograd: "Pamtimo – 20 godina od genocida u Srebrenici" -
scenska akcija koja se sastoji od više segmenata: Memorijalni centar Potočari/Srebrenica u Beogradu; Žene Srebrenice govore (projekcija dokumentarnog filma); Oni su ostavili trag u nama; Prelazeći liniju i podizanje simboličkog memorijala Srebrenica, itd.
Stajanje u crnini i ćutanju.
11. jula u okviru mirovne akcije „Solidarnost i odgovornost“ idemo na komemoraciju/dženazu u Potočare/Srebrenica.
Pozivamo Vas da nam se pridružite!
Mirovni biciklizam – Beograd - Srebrenica 2015.
Žene u crnom iz Beograda organizuju i ove godine mirovnu biciklističku vožnju Beograd-Srebrenica 2015, u znak sećanja na žrtve genocida u Srebrenici.
Akciju organizujemo u ime solidarnosti sa preživelima srebreničkog genocida. Podsećamo građanke i građana mesta kroz koja se prolazi, kao i cele Srbije, na odgovornost i ulogu države Srbije u ratnim zločinima tokom rata u Bosni i Hercegovini, a naročito u srebreničkom genocidu.
Mirovni biciklizam Beograd – Srebrenica 2015. – akcija se odvija kroz niz aktivnosti:
Promocija akcije - javne tribine, projekcije dokumentarnih filmova o Srebrenici održane su u sledećim gradovima: Novi Sad (22. jun), Zrenjanin (25. jun) Kragujevac (29. jun) i Beograd (1. jul). Organizovanje javnih tribina bilo je, nažalost, praćeno brojnim problemima – otkazivanjem i sprečavanjem u javnim institucijama kulture, što ukazuje na široko rasprostranjenu kulturu negiranja genocida u Srebrenici. Zahvaljujući solidarnosti alternativnih institucija kulture uspeli smo da organizujemo javne tribine.
Mirovni biciklizam Beograd – Srebrenica 2015. ima međunarodni karakter, a učesnice i učesnici iz zemlje i inostranstva zajedno afirmišu kulturu pamćenja, mira i nenasilja. U ovoj akcji učestvuje 45 aktivista/kinja iz sledećih zemalja: Belorusije, Italije, Mađarske, SAD, Ukrajine, Velike Britanije, i Srbije, kao i diplomatski predstavnici SAD.
Mirovni biciklizam Beograd – Srebrenica 2015. – vožnja traje tri dana, a učesnice/i se kreću trasom Beograd-Obrenovac-Šabac-Loznica-Mali Zvornik-Bratunac-Potočari kod Srebrenice; trasa ima oko 220km.
U okviru ove akcije organizujemo sledeće aktivnosti:
7. jul – 19:00 -20:00 - Srebrenička ulica (Kosančićev Venac), Beograd - scenska akcija podizanja simboličkog memorijala „Srebrenica – kamen spoticanja za Srbiju!”
8. jul - 09:00 ispred KC Grad (Savamala), Beograd – početak akcije „Mirovni biciklizam – Beograd-Srebrenica 2015”, nastavlja se put trasom Beograd –Obrenovac- Šabac.
8. jul – 18:00 – 19:00, Šabac glavni gradski trg: mirovna akcija „Pamtimo – 20 godina od genocida u Srebrenici“, učestvuju biciklisti/kinje, aktivistkinje Žena u crnom Srbije, međunarodne mreže Žena u crnom iz Belgije, Italije, Španije, kao predstavnici/e međunarodnih institucija i diplomatskih predstavništava u Srbiji. Sutradan ujutru se nastavlja put ka Loznici.
9. jul – 18:00 – 19:00, Loznica glavni gradski trg, mirovna akcija u kojoj učestvuju biciklisti/kinje i aktivistkinje Mreže Žena u crnom Srbije, kao i Međunarodne mreže Žena u crnom, itd.
10. jul – u prepodnevnim časovima biciklisti/kinje nastavljaju put od Loznice preko Malog Zvornika, Bratunca i u večernjim satima stižu u Potočare, gde će imati susret sa učesnicima/ama Mirovnog marša za Srebrenicu, Ženama Srebrenice. Učesnici/e Mirovnog biciklizma biće smešteni po kućama žena Srebrenice – čin uzajamne podrške, solidarnosti, prijateljstva.
11 jul, Potočari – Učešće na komemoraciji/dženazi u Memorijalnom centru, gde istog dana stižu aktivistkinje i aktivisti Žena u crnom iz Srbije i mnogih drugih evropskih zemalja i SAD.
Mirovni biciklizam Beograd – Srebrenica 2015 – predstavlja čin saosećanja, solidarnosti i odgovornosti prema žrtvama genocida u Srebrenici, uverene/i da je to jedini način izgradnje pravednog mira, dobrosusedskih odnosa i poverenja u regiji.
Žene u crnom
Beograd, 7. jul 2015.
Mapa dešavanja - 6. - 11. jul 2015
U okviru obeležavanja dvadesetogodišnjice genocida u Srebrenici Žene u crnom vas oaveštavaju u akcijama u periodu od 6. do 11. jula 2015.
6. jul – 14:00-14:30 – Trg Republike, Beograd: Srebrenica svijetom hodi…„Srebrenica – da se ne zaboravi i nikada, nikome i nigdje ne ponovi“, mirovnu akcija u znak podrške globalnoj akciji „Srebrenica svijetom hodi“
7. jul – 19:00 -20:00 - Srebrenička ulica (Kosančićev Venac), Beograd: scensku akciju - podizanje simboličkog memorijala „Srebrenica – kamen spoticanja za Srbiju!”
8. jul - 9:00 ispred KC Grad (Savamala), Beograd – početak akcije ‘Mirovni biciklizam – Beograd-Srebrenica 2015”, nastavlja se put trasom Beograd –Obrenovac- Šabac
8. jul – 18:00 – 19:00 – Šabac glavni gradski trg: mirovna akcija „Pamtimo – 20 godina od genocida u Srebrenici“,učestvuju biciklisti/kinje, aktivistkinje Žena u crnom, međunarodne mreže Žena u crnom iz Belgije, Italije, Španije, kao predstavnici/e međunarodnih institucija, diplomatskih predstavništava u Srbiji.
9. jul – Loznica - biciklisti/kinje nastavljaju put od Šapca ka Loznici, gde će na glavnom gradskom trgu u 18:00 – 19:00 biti održana mirovna akcija na kojima će učestvovati kako biciklisti, tako i aktivistkinje Žena u crnom, međunarodne/i aktivistkinje i aktivisti, itd.
10. jul – u prepodnevnim časovima biciklisti/kinje nastavljaju put od Loznice preko Malog Zvornika, Bratunca. U večernjim časovima stižu u Potočare, gde će se kod Memorijalnog centra žrtvama genocida u Srebrenici susresti sa učesnicima i učesnicama mirovnog marša i Žena Srebrenice.
10. jul – 12:00 – 12:30, ispred Predsedništva Srbije, Beograd - Pogledaj se Srbijo! 20 godina – 20 ogledala, mirovna akciju "20 godina od genocida u Srebrenici – Pamtimo!"
10. jul – 12:30 – 13:00 – ispred Predsedništva Srbije, Beograd: Javno čitanje pisma zahteva "11. jul – Dan sećanja na genocid u Srebrenici – Proglasite!" i stajanje
10. jul – 19:30 – 20:30, Trg Republike, Beograd – "Pamtimo – 20 godina od genocida u Srebrenici" scenska akcija koja se sastoji od više segmenata: Memorijalni centar Potočari/Srebrenica u Beogradu; Žene Srebrenice govore (projekcija dokumentarnog filma); Oni su ostavili trag u nama; Prelazeći liniju i podizanje simboličkog memorijala Srebrenica, itd.
11. jul – Solidarnost i odgvornost – Odlazak na komemoraciju/dženazu u Potočare/Srebrenica.
O svim navedenim aktivnostima blagovremeno i svakodnevno ćemo vas obaveštavati. Pridružite nam se!
Solidarno, prijateljski,
6. jul 2015.
Srebrenica – kamen spoticanja za Srbiju!
„Kako da podignemo novu kuću
kad predhodno nismo očistili podrum
ispod ruševina stare kuće?“
Bertold Breht, antinacistički pisac
U okviru obeležavanja dvadesetogodišnjice genocida u Srebrenici Žene u crnom organizuju scensku akciju - podizanje simboličkog memorijala „Srebrenica – kamen spoticanja za Srbiju!” u utorak, 7. jula u 19.00 časova, u Srebreničkoj ulici (Kosančićev Venac) u Beogradu.
Praksa podizanja memorijala, pre svega u Nemačkoj, pod nazivom „kamen spoticanja“ predstavlja čin sećanja na žrtve holokausta. Kao što je Aušvic paradigma za nacističke zločine i holokaust, tako je i Srebrenica postala paradigma za srpske zločine, najveće u Evropi posle Drugog svetskog rata.
Scenskom akcijom podizanja simboličkog memorijala „Srebrenica – kamen spoticanja za Srbiju!” želimo da ukažemo na činjenicu da Srbija, kako na nivou države, tako i društva odbija da se suoči sa istinom o zločinima iz prošlosti, od kojih je najveći genocid u Srebrenici.
Ne smeju se zatvarati oči pred teškim bremenom zločina, a pre svega pred počinjenim genocidom. Sve dok se poriče genocid, on se nastavlja, samo drugačijim sredstvima. Suočavanje sa genocidom može doprineti kulturi saosećanja, solidarnosti i odgovornosti.
Odbijeni su uporni zahtevi Žena u crnom da se u Beogradu izgradi trajni spomenik posvećen žrtvama genocida u Srebrenici i time napravi značajan simbolički iskorak ka prihvatanju istine o zločinima, a društvo povrati svoj ugled i samopoštovanje.
Za razliku od dominatnog poricanja i zaborava zločinačke prošlosti, ovaj simbolički memorijal žrtvama genocida u Srebrenici predstavlja:
- čin odavanja počasti žrtvama genocida i sećanja na njih;
- nenasilni čin otpora poricanju genocida – prihvatanje činjenice da su u naše ime ubijeni nedužni ljudi i poziv da bol zbog toga postane deo kolektivnog pamćenja;
- čin preuzimanja odgovornosti i poziv društvu da se ozbiljno preispita o sopstvenoj odgovornosti.
Naša akcija je pre svega izraz poštovanja prema žrtvama. Istovremeno, ona je i doprinos distanciranju društva u Srbiji od počinjenog genocida – oblikovanju drugačije budućnosti promovisanjem drugačijeg vrednosnog i moralnog poretka, pravednog mira i dobrosusedskih odnosa.
Žene u crnom, Beograd
MMC Led Art/Art klinika, Novi Sad
5. jun 2015.
Srebrenica svijetom hodi...
„Srebrenica – da se ne zaboravi i nikada, nikome i nigdje ne ponovi“
U okviru obeležavanja dvadesetogodišnjice genocida u Srebrenici Žene u crnom organizuju ovu mirovnu akciju 6. jula 2015. od 14:00 na Trgu Republike u Beogradu.
Akcija se organizuje u znak podrške globalnoj akciji „Srebrenica svijetom hodi“ a koju, povodom 20 godišnjice genocida u Srebrenici pokreću Udruga mladih Bošnjaka i Vijeće bošnjačke nacionalne manjine za Grad Rijeku. U potpunosti se pridružujemo se njihovom saopštenju, u kojem se između ostalog navodi: „Želimo podsjetiti da se ovaj, ali i svi drugi zločini ne smiju zaboraviti, kao i poslati poruku da se takvo zlo Nikada, nigdje i nikome ne smije ponoviti... Odavanje počasti stradanjima i stradalnicima visoki je civilizacijski cilj, gesta humanosti i ljudske solidarnosti kojom svi imamo priliku pokazati svoje ljudske i europske vrijednosti“.
Žene u crnom se takođe pridružuju brojnim organizacijama u regiji i celom svetu, koje svojim učešćem u ovoj akciji potvrđuju univerzalni značaj zajedničke borbe za uvažavanje i dostojanstvo žrtava genocida u Srebrenici. U ovoj akciji učestvuju i aktivistkinje Međunarodne mreže Žena u crnom iz Španije.
Beograd, 4. jul 2015.
PODEMOS - Španija
Razgovor sa aktivistkinjama i aktivistima iz Španije
Centar za kulturnu dekontaminaciju, 6. jul 2015. u 18h
Informacije o Podemos-u (Možemo), razmena, različita viđenja Podemos-a, političke partije izrasle iz M-15 – Indignados/Ogorčeno, pokreta masovnih građanskih protesta nastalog 2011. godine. Podemos je na poslednjim lokalnim izborima u Španiji (maj 2015.) osvojio veliki broj glasova u celoj zemlji. O Podemos-u, novoj političkoj platformi u Španiji, kao i drugim pitanjima u vezi sa političkim, društvenim, ekonomskim kontekstom u Španiji govore:
Koncha Martin Sanchez – aktivistkinja Međunarodne mreže Žena u crnom, Pokreta za prigovor savesti na vojne troškove, pokreta ‘Indignados’, Madrid
Almudena Izquierdo Olmo - aktivistkinja Međunarodne mreže Žena u crnom, Pokreta za prigovor savesti na vojne troškove, sindikalna aktivistkinja, aktivistkinja pokreta ‘Indignados’, Madrid
Luz Gonzales - aktivistkinja Međunarodne mreže Žena u crnom, aktivistkinja pokreta ‘Indignados’, književnica, Madrid
Martin Alonso Zarza – filozof, mirovni aktivista, Santander
Jolanda Roullier - aktivistkinja Međunarodne mreže Žena u crnom, Santander
Maria Milagros Garate Larrea – aktivistkinja Međunarodne mreže Žena u crnom, Santader
Maria de las Montanas Gutierrez – aktivistkinja Međunarodne mreže Žena u crnom, aktivistkinja pokreta "Indignados", Sevilja
Razgovor u organizaciji Žena u crnom moderiraju Marijana Stojčić i Staša Zajović
Molimo vas da nam se prijavite za učešće u ovom razgovoru! Unapred hvala!
Prijateljski, solidarni pozdravi,
Žene u crnom i Centar za kulturnu dekontaminaciju
Beograd, 29. jun 2015.
Međunarodni dan ponosa LBGT osoba obeležen akcijom "ZONA SLOBODNA OD MRŽNJE"
Pozivamo vas da nam se i ove godine pridružite u obeležavanju Međunarodnog dana ponosa LGBT osoba akcijom pod nazivom "Zona slobodna od mržnje". Okupljanje građanki i građana je u subotu 27. juna 2015. godine u 12 časova na Trgu Republike u Beogradu, gde će se nakon toga krenuti u šetnju do Terazija...
Sprečene još dve tribine o Srebrenici
Mirovni biciklizam – Beograd - Srebrenica 2015
Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Zmaj Jovina 3/I
19h 22. jun 2015.
Žene u crnom iz Beograda organizuju i ove godine mirovnu biciklističku vožnju Beograd-Srebrenica 2015, u znak sećanja na žrtve genocida u Srebrenici.
Akciju organizujemo u ime solidarnosti i odgovornosti sa preživelima srebreničkog genocida. Ovom akcijom podsećamo građanke i građana mesta kroz kojim se prolazi, kao i cele Srbije na ulogu države Srbije u ratnim zločinima tokom rata u Bosni i Hercegovini, a naročito u srebreničkom genocidu.
Stoga se i ovom akcijom zalažemo za neophodnost suočavanja sa zločinima počinjenim u naše ime, uvereni da je to jedini način izgradnje pravednog mira, dobrosusedskih odnosa i poverenja u regiji.
Mirovni biciklizam Beograd – Srebrenica 2015. ima međunarodni karakter, a učesnice i učesnici iz zemlje i inostranstva zajedno afirmišu kulturu pamćenja, mira i nenasilja.
Mirovni biciklizam Beograd – Srebrenica 2015. – vožnja traje tri dana a učesnice/i se kreću trasom Beograd-Obrenovac-Šabac-Loznica-Mali Zvornik-Bratunac-Potočari kod Srebrenice; trasa ima oko 220 km.
U razgovoru učestvuju aktivistkinje i aktivisti Žena u crnom i biciklisti: Đorđe Balmazović, Goran Lazin, Valeri Hopkins i Staša Zajović, Beograd.
Moderira: Nedim Sejdinović, Nezavisno udruženje novinara Vojvodine
Žene u crnom, Beograd
Povodom 20 godina genocida u Srebrenici
“Femicid” – interaktivno predavanje
Predavačica Zorica Mršević (feministička pravnica)
17.06.2015. prostorije Žena u crnom, Beograd, učestvovalo desetak osoba
Akcija “11 jul Dan sećanja na genocid u Srebrenici – Proglasite”
park ispred Predsedništva Srbije
četvrtak, 11. jun od 12.00 do 13.00
• Predaja otvorenog pisma Predsedniku Vlade Republike Srbije i Narodnoj Skupštini Republike Srbije „11 jul Dan sećanja na genocid u Srebrenici – Proglasite!“ (10:00 – 11:30). Inicijativu su potpisali Žene u Crnom, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Fond za humanitarno pravo, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Inicijativa mladih za ljudska prava, Komitet pravnika za ljudska prava, Savez antifašista Srbije;
• Stajanje u crnini i ćutanju aktivistkinja i aktivista potpisnika/ca inicijative i drugih NVO – park ispred Predsedništva Srbije (početak u 12:00);
• Pogledaj se Srbijo! 20 godina – 20 ogledala - scenska akcija Žena u crnom, Dah teatra, Autonomnog ženskog centra i Rekonstrukcija Ženski fond;
• Javno čitanje otvorenog pisma „11 jul Dan sećanja na genocid u Srebrenici – Proglasite!
• Uručenje otvorenog pisma Predsedniku Republike Srbije (na pisarnici).
Zahtevamo da se 11 jul 1995 godine, kada je počinjen najveći zločin u Evropi posle Drugog svetskog rata, proglasi za Dan sećanja na genocid u Srebrenici. Tada su oružane formacije Republike Srpske na čelu sa haškim optuženikom Ratkom Mladićem i uz podršku režima S. Miloševića ubile 8372 osobe bošnjačke nacionalnosti. Javno priznanje i prihvatanje činjenica o genocidu u Srebrenici je naš dug prema žrtvama i preživelim genocida.
Ravnodušnost prema patnjama žrtava genocida u Srebrenici nije samo negiranje njihovog, već i našeg ljudskog dostojanstva.
Nikada nećemo zaboraviti genocid u Srebrenici!
Beograd, jun 2015.
Ove godine se navršava 20 godina od genocida u Srebrenici - najvećeg zločina počinjenog na tlu Evrope nakon Drugog svetskog rata.
Oružane formacije Republike Srpske na čelu sa haškim optuženikom Ratkom Mladićem su 11 jula 1995 godine okupirale Srebrenicu, zaštićenu zonu UN-a. Režim S. Miloševića pružio im je celokupnu vojnu, logističku, finansijsku i političku pomoć. Prema zvaničnim podacima ubijeno je 8372 osoba bošnjačke nacionalnosti, dok porodice potražuju oko 10.000 ljudi.
Žene u crnom ove godine, svakog 11. dana u mesecu, organizuju mirovne akcije da bismo izrazili saosećanje, solidarnost i odgovornost prema žrtvama genocida u Srebrenici i upozorili da u javnosti preovladava negiranje, poricanje i minimiziranje genocida u Srebrenici.
Zahtevamo da se 11. juli proglasi Danom sećanja na genocid u Srebrenici, kao što je u Rezoluciji predložio Evropski parlament (2009). Ovo je neophodan uslov da bi u društvu i državi došlo do javnog priznanja i prihvatanja činjenica o zločinu koji je počinjen “u naše ime”. To je naš dug prema žrtvama i preživelima genocida. Ravnodušnost prema patnjama žrtava genocida nije samo negiranje njihovog, već i našeg ljudskog dostojanstva.
Sve akcije Žena u crnom ove godine odvijaju se pod zajedničkim nazivom
“20 godina od genocida u Srebrenici – Pamtimo“
Neke od aktivnosti su organizovane zajedno sa kulturnim društvima u Srbiji i simultano sa mirovnim organizacijama iz Sarajeva, drugih gradova Bosne I Hercegovine i iz Kotora (Crna Gora).
Mapa dešavanja Srebrenica jun-jul 2015
Ni jedna žena manje, ni jedna mrtva više!
Aktivistkinje Mreže Žene protiv nasilja, Autonomnog ženskog centra i Žena u crnom, sa građankama i građanima okupile su se 21. maja 2015. godine, u 17h, na Platou Zorana Đinđića u Beogradu, na mestu na kome je 2006. godine, u Beogradu, ubijena Radica Vujošević (42). Pamtimo!
U Srbiji je 17. i 18. maja 2015. godine ubijeno 7 žena. Oglašavamo da ćemo se svakog 18. maja, na ovom mestu okupljati, u znak sećanja na žene - žrtve muškog nasilja i svedočiti o zločinima počinjenim prema ženama.
Podsećamo državu da su njene institucije odgovorne za sprečavanje muškog nasilja prema ženama i pitamo ZAŠTO OVE ŽENE NISU MEĐU NAMA?! Tražimo kažnjavanje svih odgovornih u institucijama koji nisu reagovali ili su neadekvatno reagovali na prijave muškog nasilja prema ženama!
Žene nisu brojevi!
Violeta Đokić, 51 godina, Kruševac; Marija Pavlović, 32 godine, Mionica; Zufa Hajrizaj, 18 godina, Mirijevo; Slađana Smiljanić, 48 godina, Vlaška; Branka Marković, 49 godina, Bačko Gradište; Zorica Jovanović, 70 godina, Novi Sad; Janja Bijeljin, 29 godina, Lipnik; Dragana Jankov, 44 godina, Vlajkovac; Žaklina Kojić, 26 godina, Tabane; Milja Todorović, 85 godina, Izvor; Slavica Rakulj, 49 godina, Beograd; Slavica Jović, 50 godina, Vranje; Smiljana Isaković, 80 godina, Crna Bara; Nevenka Simonović, 69 godina, Jagodina; Jelena Bogosavljević, 27 godina, Lozovik; Gizela Traćik, 68 godina, Orom; Karolina Bajtai, 43 godine, Martonoš; Roza Šefer, 47 godina, Martonoš; Natalija Bajtai Šefer, 25 godina, Martonoš; Dragana Kuzmanović, 49 godina, Čačak; Danka Blažić, 35 godina, Beograd…pamtimo i one žene koje su ubili partneri ili članovi porodice, a čijih imena ovde nema.
Marieme Helie – Lucas/Marieme Heli-Lukas
Kako levica i organizacije za ljudska prava reaguju na muslimanski fundamentalizam?
sreda, 13. maj 2015. godine u 17h
u prostorijama Žena u crnom
prisutno 33 osoba
(Marieme Heli-Lukas – alžirska sociološkinja, terapeutkinja i feministička aktivistkinja. Osnivačica međunarodne mreže Žene koje žive pod muslimanskim zakonima/WLUML. Osnivačica i koordinatorka grupe Sekularizam je žensko pitanje/SIAWI. Autorka je brojnih kritičkih članaka i tekstova o pogubnom i razornom delovanju muslimanskog fundamentalizma, sa posebnim osvrtom na njegov katastrofalni uticaj na ljudska prava žena.)
Rezime
Govoreći o odnosu levice, i organizacija ljudskih prava prema muslimanskom fundamentalizmu, Marieme Heli-Lukas je naglasila da je usvajanje "jezika neprijatelja", a samim tim i pristajanje na koncepte istog tog neprijatelja, onemogućilo da levica sagleda prave razloge rasta i prirodu fundamentalističkih pokreta. Ona je u više navrata podsetila da je priroda verskog fundamentalizma zapravo "rasizam i ksenofobija", da su ti pokreti vrlo slični fašističkim, i da se, prema svojoj praksi, nikako ne mogu ubrojati u "antiimperijalističke pokrete" iako njihova retorika može na to da podseća. Njihova praksa, kako je rekla Marieme Heli-Lukas, jeste prokapitalistička i oni su, kada se izbegne "patos verskih razlika", zapravo politički pokret ekstremne desnice, i samo ih tako se mora i posmatrati. Ona je ocenila da je propust levice u Alžiru bilo upravo to što nije dobro analizirala pravu prirodu fundamentalističkog pokret koji se borio protiv, tada evidentno nedemokratskog režima) početkom devedestih godina prošlog veka), ali prema njenim rečima "ne možemo se sa fašistima boriti protiv nepravde".
Biljana Kovačević Vučo
“Ostavila je trag u nama”
19.04.2010. – 19.04.2015.
Dani Sarajeva – dodela nagrade Ženama u crnom
Parobrod, 15. maj 2015.
Festival Dani Sarajeva je u Beogradu trajao 8 godina.
Nagrada ovog festivala je ustanovljena kako bi se odalo priznanje svim pojedincima i grupama koji/e rade na međusobnoj saradnji Sarajeva i Beograda.
Prošlogodišnja dobitnica nagrade Biljana Srbljanović je pročitala obrazloženje o ovogodišnjim dobitnicama, Ženama u crnom.
Između ostalog, ona je rekla i sledeće:
„S drugarskom ljubavlju, ova nagrada ide u ruke Ženama u crnom, kao snažna podrška pokretu koji nastoji da se počinjena zlodela ne zaborave. One nam poručuju: Albanke su naše sestre, Nećemo da budemo podanice, Uvek neposlušne. Iako je njihov slogan Ne u naše ime, mi kažemo Žene u crnom i u naše ime. Smrt fašizmu, sloboda narodu.“
Ispred Žena u crnom, nagradu je primila, jedna od osnivačica i koordinatorka, Staša Zajović, koja je tom prilikom rekla par reči:
„Hvala vam što je poruka koju smo mi širile tokom rata doprla do vas. Vi ste generacija koja nije odgovorna za rat, ali koja je odlučila da preuzme odgovornost kako za teret prošlosti, tako i za izgradnju pravednog mira. Mi ćemo i dalje nastaviti da čistimo svoje dvorište, što će nam onda dati za pravo da čistimo i druga. Briga za svet je naša obaveza. Antifašizam je naš izbor. Kada smo neposlušne, mi smo odgovorne.“
Ženski sud: feministički pristup pravdi
Prvi ženski sud na teritoriji Evrope, održan je u Sarajevu, od 07. do 10. maja 2015. godine, u organizaciji 10 ženskih grupa sa prostora bivše Jugoslavije (Pokret Majkle enklava Srebrenica i Žepa, Fondacija Cure, Sarajevo, Bosna i Hercegovina, Centar za žene žrtve rata, Centar za ženske studije, Zagreb, Hrvatska, Centar za žensko i mirovno obrazovanje Anima, Kotor, Crna Gora, Savet za rodnu ravnopravnost, Skopje, Makedonija, Ženski lobi, Ljubljana, Slovenija, Centar za ženske studije i Žene u crnom, Beograd, Srbija).
Žene u crnom su tokom svih pet godina bile nositeljke programskih aktivnosti Ženskog suda.
"PRELAZIMO PRAG"
Ove godine se navršava 20 godina od genocida u Srebrenici - najvećeg zločina počinjenog na tlu Evrope nakon Drugog svetskog rata.
Tim povodom, a u sklopu kampanje obeležavanja dvadesetogodišnjice genocida u Srebrenici, Žene u crnom su organizovale umetničko-aktivističku akciju, pod nazivom “Prelazimo prag”.
Akcija se održala 11 maja, u Srebreničkoj ulici, na Kosančićevom Vencu, od 12 do 13 časova.
Simboličkom akcijom “Prelazimo prag” želimo da ukažemo da žrtve zaslužuju solidarnost i saosećanje te sećanje i uvažavanje.
Prag koji ćemo postaviti u Srebreničkoj ulici, na kom je pločica sa upisanih 8372 žrtve podseća na genocid koji je počinjen u Srebrenici, jula 1995 godine i predstavlja novi način promišljanja o krivici i odgovornosti. Prelaženjem preko srebreničkog praga, samo jednim korakom, pokazujemo da nećemo ćutati o zloćinu već prihvatiti istinu i suočiti se sa njom i potvrđujemo da su ubijeni ostavili najdublji i neizbrisiv trag u našim životima.
Akciji je prisustvovalo desetak aktivistkinja i aktivista kako Žena u crnom, tako i Saveza antifašista Srbije.
Akcija je protekla bez problema uz policijsko obezbeđenje i bila je propraćena brojnim novinarskim ekipama.
"PRELAZIMO PRAG"
Postavljanje i prelaženje praga u spomen žrtvama genocida u Srebrenici
Ove godine se navršava 20 godina od genocida u Srebrenici - najvećeg zločina počinjenog na tlu Evrope nakon Drugog svetskog rata.
Tim povodom, a u sklopu kampanje obeležavanja dvadesetogodišnjice genocida u Srebrenici, Žene u crnom, organizuju umetničko-aktivističku akciju, pod nazivom “Prelazimo prag”.
Akcija će se održati 11 maja, u Srebreničkoj ulici, na Kosančićevom Vencu, od 12 do13 časova.
Simboličkom akcijom “Prelazimo prag” želimo da ukažemo da žrtve zaslužuju solidarnost i saosećanje te sećanje i uvažavanje.
Prag koji ćemo postaviti u Srebreničkoj ulici, na kom je pločica sa upisanih 8372 žrtve podseća na genocid koji je počinjen u Srebrenici, jula 1995 godine i predstavlja novi način promišljanja o krivici i odgovornosti. Prelaženjem preko srebreničkog praga, samo jednim korakom, pokazujemo da nećemo ćutati o zloćinu već prihvatiti istinu i suočiti se sa njom i potvrđujemo da su ubijeni ostavili najdublji i neizbrisiv trag u našim životima.
Pozivamo vas da se 11 maja priključite akciji i iskažete solidarnost i saosećanje sa srebreničkim žrtvama.
Vaše
Žene u crnom
Solidarne majke za mir
Susret ženske solidarnosti
Beograd, 21, 22. i 23. april 2015.
U ovom susretu ženske solidarnosti učestvovale su:
Nura Mustafić i Refija Hadibulić – Bajramovići/Srebrenica
Suvada Selimović – Đulići/Zvornik
Jelena Baketa – Vukovar
Rosa Jakovljević i Vesna Isailović, Bela Reka kod Šapca
Aktivistkinje ŽuC-a
Organizacioni odbor Ženskog suda zajedno sa ženskim organizacijama, mrežama i učesnicama iz zemalja naslednica SFRJ pozivaju da prisustvujete alternativnom sudu
Ženski sud - feministički pristup pravdi
od 07. do 10. maja 2015.
Bosanski kulturni centar, ul. Branilaca Sarajeva 24
Sarajevo
Konferencija za novinare počinje u 12h, u sredu 07.05.2015. godine, u Bosanskom kulturnom centru
Učestvuju:
Jadranka Miličević, Fondacija Cure, Sarajevo
Ljupka Kovačević, Centar za žensko i mirovno obrazovanje Anima, Kotor
Nela Pamuković, Centar za žene žrtve rata, Zagreb
Staša Zajović, Žene u crnom, Beograd
U Sarajevu, 05.05.2015.
Organizacioni odbor Ženskog suda feminističkog pristupa pravdi
(Pokret Majke enklava Srebrenica i Žepa, Fondacija Cure (Bosna i Hercegovina), Anima (Crna Gora), Centar za ženske studije, Centar za žene žrtve rata - ROSA (Hrvatska), Ženska mreža Kosova (Kosovo), Savet za rodnu ravnopravnost (Makedonija), Ženski lobi Slovenije (Slovenija), Centar za ženske studije, Žene u crnom (Srbija)
Kontakt osobe:
Jadranka Miličević, Fondacija CURE
Munira Subašić, Pokret majke enklava Srebrenica i Žepa
Saopštenje Organizionog odbora povodom organizovanja alternativnog suda:
Ženski sud - feministički pristup pravdi
od 07. do 10. maja 2015. godine
Bosanski kulturni centar, ul. Branilaca Sarajeva 24, Sarajevo
Ženski sud - feministički pristup pravdi organizuje se sa namerom da se obelodane zločini nad ženama, da se spreči dalje ćutanje, zaborav i nekažnjivost zločina, naknadna revizija istorije, te uvede ženski pristup pravdi i trajno zabeleže svedočenja o zločinima i nasilju počinjenih nad ženama u državama naslednicama SFRJ od 1990 godine do danas. U skladu sa feminističkim pristupom pravdi, Ženski sud omogućava javni prostor za slobodno svedočenje žena i mogućnost da se njihova svedočanstva trajno zabeleže.
Ženski sud ne utvrđuje kaznenu odgovornost, već izriče javnu osudu o političkoj i moralnoj odgovornosti počinitelja; upućuje preporuke i zahteve institucijama u pravcu zadovoljavanje pravde.
Ženski sud se organizuje da bi podstakao jačanje mreža podrške i solidarnosti u cilju stvaranja snažnog autonomnog ženskog pokreta. Ženski sud podstiče stvaranje drugačijeg - feminističkog koncepta odgovornosti, brige i bezbednosti u cilju izgradnje pravednog mira.
U Sarajevu, 04.05.2015.
Organizacioni odbor Ženskog suda feminističkog pristupa pravdi
(Pokret Majke enklava Srebrenica i Žepa, Fondacija Cure (Bosna i Hercegovina), Anima (Crna Gora), Centar za ženske studije, Centar za žene žrtve rata - ROSA (Hrvatska), Ženska mreža Kosova (Kosovo), Savet za rodnu ravnopravnost (Makedonija), Ženski lobi Slovenije (Slovenija), Centar za ženske studije, Žene u crnom (Srbija)
Biljana Kovačević Vučo
21. maj 1952 — 20. april 2010
20 godina od genocida u Srebrenici – nikada nećemo zaboraviti
Povodom 20 godina od genocida u Srebrenici, Žene u crnom su 11. aprila 2015. godine, u Knez Mihailovoj ulici organizovale stajanje u crnini i ćutanju sa velikim transparentom na kome je pisalo 20 godina od genocida u Srebrenici – nikada nećemo zaboraviti.
Stajanju je prisustvovalo 30 osoba.
Ženski sud: Feministički pristup pravdi
07-10 maj 2015, Sarajevo, Bosanski kulturni centar
Molimo Vas da se prijavite za učešće na konferenciji popunjavanjem navedenih podataka
Nikada nećemo zaboraviti genocid u Srebrenici
1995 – 2015.
U okviru obeležavanja dvadesetogodišnjice genocida u Srebrenici Žene u crnom organizuju mirovnu akciju “Pamtimo!”
11. aprila 2015, u Beogradu, u Knez Mihailovoj ulici (kod Ruskog cara), od 12:00 -13:00h.
Srbija – država nekažnjenog napada nad braniteljkama za mir i ljudska prava
Dana 28. 3. 2014. godine navršava se tačno godinu dana od kada je Yukom (pravni zastupnik Žena u crnom) podneo krivičnu pirjavu protiv Radomira Počuče, tadašnjeg portparola antiterorističke jedinice MUP-a, zbog krivičnog dela Ugožavanje sigurnosti, tačnije zbog poziva na nasilje preko društvene mreže Facebook, prema aktivistkinjama organizacije Žene u crnom.
Od tog dana do danas, čitavih godinu dana od početka ovog postupka, nije održan ni jedan glavni pretres u ovom sudskom procesu.
22 godine od zločina u Štrpcima
(27.02.1993. – 27.02.2015.)
Beleška sa protesta iz Beograda
20 godina od genocida u Srebrenici – Nikada nećemo zaboraviti
Razgovor posle predstave Drhtaj ruže
Dah teatar, 11. mart 2015.
20 godina od genocida u Srebrenici
Ove godine se navršava 20 godina od genocida u Srebrenici - najvećeg zločina počinjenog na tlu Evrope nakon Drugog svetskog rata.
Tim povodom, a u sklopu svoje kampanje obeležavanja dvadesetogodišnjice genocida u Srebrenici, svakod 11 dana u mesecu, Udruženje za društvena istraživanja i komunikacije (UDIK) i Žene u crnom organizuju dve aktivnosti, 11 marta 2015. godine:
- U Sarajevu, u Gradskom vijeću Grada Sarajeva, u Ovalnom uredu, u 18-20h okrugli sto „Znamo – pamtimo – optužujemo – zahtjevamo“, u kome učestvuju mladi iz Bosne i Hercegovine i Srbije.
- U Beogradu, u Dah teatru u 19h predstavu Dah teatra „Drhtaj ruže“, a posle toga razgovor o suočavanju sa prošlošću iz feminističke perspektive.
Suočavanje sa prošlošću nije samo zadatak generacije koja je preživela rat, ono je takođe i odgovornost generacije koja je došla posle. Mladi ljudi nemaju odgovornost za rat, ali su oni odgovorni za odnos koji se izgrađuje prema ratu i prema u ratu počinjenim ratnim zločinima. Mladi ljudi mogu da budu taj glas koji nam je potreban kako bi se slomila tišina državno organizovanog poricanja genocida u Srebrenici.
Umetnost je važan aspekt u suočavanju sa prošlošću, jer i ona iz svog ugla gradi politiku pamćenja kao politiku zajedničke odgovornosti, a nasuprot državno i društvenom nametnutom zaboravu, kao politike ćutanja o zločinima iz prošlosti.
U Sarajevu i Beogradu, 08. marta 2015. godine
Udruženje za društvena istraživanja i komunikacije (UDIK)
Žene u crnom
Poziv na mirovnu akciju
ISTINA – ODGOVORNOST – PRAVDA
27.02.1993. – 27.02.2015.
Povodom dvadesetdvogodišnjice zločina u Štrpcima, Fond za humanitarno pravo, Inicijativa mladih za ljudska prava i Žene u crnom vas pozivaju na mirovnu akciju Istina - odgovornost - pravda, koja će se održati 27. februara 2015. godine, na platou ispred glavnog ulaza u beogradsku železničku stanicu, od 15.48h do 16.48h.
Dana 27. februara 1993. godine, na pruzi Beograd - Bar, iz voza 671, paravojna formacija Osvetnici, koja je delovala u sastavu Višegradske brigade Vojske Republike Srpske, otela je 20 putnika, odvela ih u oblišnje selo u opštini Višegrad i ubila. Unapred vam hvala na vašem dolasku i solidarnoj podršci.
Fond za humanitarno pravo
Inicijativa mladih za ljudska prava
Žene u crnom
Nikada nećemo zaboraviti genocid u Srebrenici
1995 – 2015.
Ove godine se navršava 20 godina od genocida u Srebrenici - najvećeg zločina počinjenog na tlu Evrope nakon Drugog svetskog rata.
Oružane formacije Republike Srpske na čelu sa haškim optuženikom Ratkom Mladićem su 11 jula 1995 godine okupirale Srebrenicu, zaštićenu zonu UN-a. Režim S. Miloševića pružio je celokupnu vojnu, logističku, finansijsku i političku pomoć u izvršenju genocida. Prema zvaničnim podacima ubijeno je 8372 osoba bošnjačke nacionalnosti, dok porodice potražuju oko 10.000 ljudi.
U cilju obeležavanja dvadesetogodišnjice genocida u Srebrenici, svakog 11 u mesecu, mirovne organizacije i umetnički kolektivi iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore organizovaće niz aktivnosti u Beogradu, Sarajevu, Kotoru, kao i u drugim gradovima u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. Prva u nizu aktivnosti, 11 februara...
Otvoreno pismo patrijarhu Irineju, Svetom Sinodu i Saboru Srpske pravoslavne crkve
Obraćamo vam se sa zahtevom da se izjasnite o delovanju vladike mileševskog Filareta, koji tvrdokorno i uporno nastavlja sramoćenje crkve u kojoj obavlja veoma istaknutu dužnost. Njegovo delovanje nije obeleženo samo mutnim finansijskim i građevinskim poduhvatima (koji duboko kompromituju vašu Crkvu u celini), nego u prvom redu promovisanjem, odbranom i slavljenjem one politike koja je rezultirala masovnim zločinima prema susednim narodima, sve do genocida...
