"Javna prezentacija aktivnosti Žena u crnom povodom desetogodišnjice R1325"
ISTRAŽIVANJA – O RODNOJ DIMENZIJI BEZBEDNOSTI
Lovas – 18. oktobar 2010.
Ponovo na mestu zločina
Dana 18. oktobra, grupa od šest aktivistkinja i aktivista Žena u crnom, posetila je selo Lovas. Još jedno mesto zločina počinjenih u naše ime, nalazi se u Hrvatskoj, u neposrednoj blizini Vukovara. Dana 10. oktobra 1991. selo je bilo okupirano, a 18. oktobra 1991. meštani Hrvati oterani su na minsko polje. U selu je tokom srpske okupacije ubijeno 79 lica. Žene u crnom su na spomen obeležje u minskom polju položile venac sa natpisom „Da ne zaboravimo zločin u Lovasu – Žene u crnom Beograd“. Takođe, dva buketa cveća položena su i na spomeniku u centru sela, kao i na seoskom groblju, na mesto masovne grobnice ubijenih stanovnika Lovasa. Potom nam je jedan meštanin pokazao seosku zadrugu – jedno od mesta mučenja zarobljenih lovaskih Hrvata. Zajedno sa porodicama žrtava sa kojima zajedno pratimo suđenje za zločine u Lovasu, pred Specijalnim sudom u Beogradu, sedeli smo i družile se u seoskom vrtiću. Žene u crnom su bile jedina organizacija civilnog društva i iz Srbije i iz Hrvatske koja je bila prisutna na komemoraciji u Lovasu.
Seminar "Preteći znaci fundamentalizma – feministički i demokratski odgovori"
Predavanja, Jastrebac
Poseta memorijalnom centru u Potočarima
"Trasom smrti do slobode" 8-10. jul 2010.godine, Nezuk - Potočari
Kosovo – Srbija posle proglašenja nezavisnosti
PETNAEST GODINA TUGE I SEĆANJA
Ovog jedanesetog jula navršilo se petnaest godina od genocida u Srebrenici, stravičnog masovnog zločina koji su Srbi počinili nad bošnjačkim civilima, najvećeg zločina počinjenog u Evropi i jednog od najvećih u svetu posle drugog svetskog rata. Komemoraciji su prisustvovale aktivistkinje i aktivisti NVO Žene u crnom i predstavnici drugih NVO iz Srbije koje su deo Mreže Žena u crnom. Zajedno sa njima putovali su i predstavnici Fonda za humanitarno pravo, Inicijative mladih i drugih srbijanskih NVO, ali i ugledni pojedinci, kao što je Latinka Perović, naprimer, ali i pojedinci i predstavnici NVO iz inostranstva. Sve to u organizaciji Žena u crnom. Aktivistkinje Žena u crnom su učestvovale u stokilometarskom maršu, zajedno sa još oko pet hiljada učesnika doslovno iz celog sveta... Na kraju komemorativnog dela intoniran je "Srebrenički inferno" (tužbalica poznatija kao "Bosno, majko – Srebrenice, sestro"; autor teksta Abdulah Sidran).
Petnaest godina od genocida u Srebrenici, Trg Republike, Beograd
Akcija u Knez Mihajlovoj ulici - Par cipela - jedan život
Krećemo iz Beograda 11. jula u jedan sat posle ponoći. Dva autobusa, uglavnom iz “Žena u crnom” i njihovim prijateljicama i prijateljima. Nisu puni. Na povratku će im se priključiti “Žene u crnom”, njihove prijateljice i prijatelji, koji su ranije krenuli na “Marš mira - put slobode” iz Nezuka do Srebrenice. “Žene u crnom” iz Beograda na najveće srebreničko groblje nose beli venac.
Poseta memorijalnom centru u Potočarima
IN MEMORIAM
Jasenka Kodrnja
Naša feministička drugarica
Rođena je 1946. godine u Zagrebu u znaku ribe. Na Filozofskom fakultetu u Zagrebu diplomirala je filozofiju i sociologiju. Od 1980. godine bila je članica sekcije Žene i društvo. Godine 1988. stan svoje bake ustupila je prvom SOS telefonu za žene i decu žrtve muškog nasilja u jugoistočnoj Evropi. Bila je aktivistkinja SOS telefona od 1988. do 1996. doktorirala je na odseku za sociologiju Filozofskog fakulteta u Zagrebu. Predavala Uvod u studije roda na Sveučilištu u Zagrebu. Radila u Institutu za društvena istraživanja u Zagrebu. Jasenka je često pokazivala grad Zagreb iz ženskog ugla – Feminističko razgledanje grada – pokazujući sve one tačke u gradu u kojima su znamenite žene ostavile svoj trag. Godine 2006. Jasenka je dva puta bila u Beogradu, na poziv i kao gošća Žena u crnom. Jednom je čitala svoju poeziju u Centru za kulturnu dekontaminaciju, a drugi put je učestvovala kao predavačica, na seminaru Žena u crnom „Preteći znaci fundamentalizama – feministički odgovori“. Žene u crnom su dana 22. juna 2010. godine u Centru za kulturnu dekontaminaciju organizovale promociju knjige „Kultura, drugi, žene“, čija je jedna od urednica bila Jasenka. Umrla je posle duge i teške bolesti, 1. jula 2010. godine.
Objavila sledeće knjige:
- Romantičarne/a – roman
- Umjetnik u društvenom kontekstu
- Nimfe, muze, Eurinome – društveni položaj umjetnica u Hrvatskoj
- Žene zmije – rodna dekonstrukcija
- Trinaest razloga za šutnju - priče
- Zagreb je ženskog spola – zbirka pesama
- Pjesme galeotkinja – zbirka pesama
SESTRINSTVO, ŽENSKA SOLIDARNOST, MIR
Iz knjige "A što ću ti ja jadna pričat..." – životne priče žena
Zagreb je ženskog spola
Uvijek sada
M A R Š M I R A, od 8. do 10. jula 2010.
- organizovani polazak iz Beograda, sa nekoliko kombija 8. jula 2010. u 3 časa posle ponoći
- dolazak u Tuzlu, oko 6. časova ujutro
- početak marša iz Nezuka (kod Tuzle) prema Srebrenici, istog dana u 7. časova ujutro
- marš traje tri dana; dnevno se prelazi nešto više od 30km; spavanje i večera su na određenim punktovima, u šatorima
- povratak sa marša i dolazak u Srebrenicu 10. jula uveče; spavanje u Srebrenici u kućama
- prisustvo dženazi-ukopu i komemoraciji u Potočarima, 11. jula 2010. u 10 časova ujutro
- povratak u Beograd, istog dana, popodne
Prijavljivanje je najkasnije do 5. jula 2010. godine
PROTESTNO STAJANJE ZA SREBRENICU i ODLAZAK U POTOČAR
Beograd, Trg Republike, 10 juli, od 19,30 do 20,30 časova
- protestno stajanje u crnini, 10. jula 2010., na Trgu Reoublike u Beogradu, od 19,30 do 20,30 časova
- organizovani polazak autobusima iz Beograda u Srebrenicu, u 1 sat posle ponoći, 11. jula 2010.
- prisustvo na dženazi-ukopu i komemoraciji žrtvama genocida, u Potočarima, u 10 časova ujutro, istog dana
- povratak u Beograd, kombijima i autobusom, 11. jula, popodne
Prijavljivanje je najkasnije do 8. jula 2010. godine
Srebrenica nema prava da oprosti
Akcija za obeležavanje 15 godišnjice genocida u Srebrenici
“Par cipela – jedan život”
Umetničko-aktivistička inicijativa - prva faza kampanje čiji je cilj izgradnja trajnog spomenika u Beogradu, u spomen žrtvama genocida u Srebrenici.
Akcija je inspirisana međunarodnom inicijativom, u kojoj učestvuju žene Srebrenice. Upravo zbog njihovog učešća i naše želje da se solidarišemo sa njima, organizujemo ovu akciju koja je prilagođena našem političkom i etičkom kontekstu. Akcija je participativna i usmerena prema građanima/kama Srbije, od kojih se očekuje da sami podignu trajni spomenik, kojim će se izraziti solidarnost i odgovornost prema žrtvama.
Pozivamo građane i građanke Srbije da doniraju cipele i u njih ostave svoje poruke namenjene porodicama žrtava genocida. Prilikom donacije treba upisati svoje ime ili ime osobe koja daje cipele. Imena ljudi koji su donirali cipele i njihove poruke biće zabeleženi i upisani u registar, sa idejom da se po izgradnji spomenika, prenesu na spomen ploču.
Donacijom cipela se na nekoliko nivoa artikuliše stepen participacije u akciji. Poklanjanje cipela označava prihvatanje činjenice da se desio genocid u Srebrenici, a dolazak u Knez Mihajlovu ulicu i lično postavljanje cipela predstavlja izraz žaljenja, saosećanja i solidarnosti sa ubijenim u genocidu i našu želju da sa svojim sugrađanima i sugrađankama podelimo odgovornost. Akcija se ne završava ovim činom; njen kontinuitet će se ostvariti prikupljanjem potpisa za postavaljanje trajnog spomenika ubijenim u genocidu u Sreberenici, sastavljenog od 8372 para cipela, na za sada nepoznatoj lokaciji u Beogradu.
Akcija će se održati 7. jula 2010.godine, u Knez Mihajlovoj, u Beogradu, od 18 do 20 časova. Akcija podrazumeva postavljanje prikupljenih cipela duž Knez Mihajlove ulice, na prostoru površine oko: 200m x 4m. Ovaj prostor je namenjen postavljanju 8372 para cipela, što odgovara zvaničnom broju ljudi ubijenih u genocidu.
Prikupljene cipele treba donositi u periodu od 1. do 6. jula, od 12 do 20 sati u Centar za kulturnu dekontaminaciju, Birčaninova 21, Beograd. Ukoliko se odlučite da učestvujete u akciji, svoje cipele sa imenom i porukama možete doneti i direktno u Knez Mihajlovu, pre početka akcije.
Pozivamo vas takođe da se priključite Maršu mira : “Trasom smrti do slobode”, koji započinje u Nezuku, kod Tuzle, 8. jula, u 7 časova ujutro, a završava se komemoracijom 11. jula u Potočarima. Prijave za odlazak na marš, kao i na komemoraciju možete slati na e-mail ŽUC-a: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli., do 1. jula 2010.
Inicijatori/ke su: Ana Vilenica-performerka, Biljana Rakočević-umetnička fotografkinja, Branimir Stojanović-psihoanalitičar, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Dah teatar, Dežurni tim Art-Klinike, Milica Tomić-umetnica, Saša Stojanović-likovni umetnik, Škart i Žene u crnom.
Vaše Žene u crnom
Žene u crnom će dana 1. juna 2010. prisustvovati dženazi, ukopu posmrtnih ostataka ubijenih Bošnjaka u opštini Zvornik tokom srpske agresije na BIH. Povodom 18 godina od zločina Žene u crnom će poloziti venac sa natpisom: DA NE ZABORAVIMO ZLOČINE U ZVORNIKU - ŽENE U CRNOM BEOGRAD.
Slike sa akcije 24.maj 2010. pod nazivom "Hrana, ne oruzje!!!" na Trgu Republike
Topovske šupe, kod Autokomande - veliko stratište iz Drugog svetskog rata
JAVNI ČAS ANTIFAŠISTIČKE ISTORIJE
Dana 9. maja 2010.godine, Žene u crnom i likovni umetnik Saša Stojanović su, povodom Dana pobede nad fašizmom, posetili memorijalni park "Topovske šupe", na Autokomandi u Beogradu, u znak sećanja na žrtve fašizma u Drugom svetskom ratu.
"Topovske šupe" je logor u kome je od avgusta do decembra 1941. godine zatvoreno i odvedeno na streljanje više od 5.000 Jevreja i Roma iz Banata i Beograda.
Žene u crnom nastaviće da posećuju mesta zločina, odajući počast žrtvama, i da, iznošenjem činjenica o mestima stradanja nedužnih, podsećaju javnost na značaj utvrđivanja istine, jer je to jedini put do jasnog odnosa prema svojoj prošlosti, koji će sprečiti relativizaciju istine, istorijske mitove i revizionizam i ponavljanje zločina.
Bratunac – mesto zločina počinjenog u naše ime
Žene u crnom će dana 12. maja 2010. godine posetiti Bratunac.
Tog dana ćemo prisustvovati dženazi – ukopu posmrtnih ostataka ubijenih bošnjačkih civila tokom srpske agresije na Bosnu i Hercegovinu 1992. godine.
Posećivanje mesta zločina počinjenih u naše ime za nas jeste priznanje zločina počinjenih u naše ime, čin solidarnosti sa žrtvama, uvažavanja dostojanstva žrtava i traženje oproštaja.
Izveštaj KOMEMORACIJA u BRATUNCU
SVE ZA MIR, ZDRAVLJE I ZNANJE – NIŠTA ZA NAORUŽANJE
Međunarodna konferencija u organizaciji Žena u crnom, Beograd
Centar za kulturnu dekontaminaciju/CZKD, Birčaninova 21
24, 25. maj 2010.
U ponedeljak 10. maja u 18h u prostorijama Žena u crnom, Jug Bogdanova 18,
govoriće Sylvia Marcos feministička aktivistkinja iz Meksika -
O nenasilnoj revoluciji žena zapatistkinja.
Žene u crnom i likovni umetnik Saša Stojanović će povodom Dana pobede nad fašizmom, u nedelju 9. maja u 12h posetiti park Topolske supe, kod Autokomande - veliko stratište iz Drugog svetskog rata.
Pozivamo vas da nam se pridružite.
Narodno pozorište Bora Stanković u Vranju
i
DAH Teatar
Vas obaveštavaju o novom igranju predstave:
Prelazeći liniju
Sreda, 21. april u 20 časova
Narodno pozorište Bora Stanković Vranje
Narodnog Heroja br. 1
Dramaturgija i režija: Dijana Milošević
Igraju: Maja Mitić, Sanja Krsmanović Tasić i Ivana Milenović
Scenografija: Neša Paripović
Kostim: DAH Teatar
Zvuk: Jugoslav Hadžić
Svetlo: Radomir Stamenković
Predstava DAH Teatra Prelazeći liniju zasniva se na tekstovima iz knjige "Ženska strana rata" u izdanju aktivističke grupe Žene u crnom (2007).
Knjiga je zbornik autentičnih svedočenja žena o ratovima koji su vođeni na tlu nekadašnje Jugoslavije od 1991-1999. i nastao je kao rezultat jednogodišnjeg istraživanja Žena u crnom uz regionalnu saradnju sa ženskim nevladinim organizacijama koje se bave ljudskim pravima i suočavanjem s prošlošću. Tekstovi u knjizi su (većinom) već objavljivani u raznim zbornicima i drugim publikacijama ovih nevladinih organizacija i sastoje se od svedočenja, iskaza, pisama, sećanja i prikazuju specifičnost stradanja žena u ratu, ali i njihovu hrabrost i snagu da prevaziđu ratne traume i uspostave normalan život; takođe i važnost solidarnosti sa ženama izvan svih granica i podela.
Posle izvođenja predstave biće organizovano predstavljanje knjige Ženska strana rata i razgovor za autorima knjige
i predstavnicima organizacije Žene u crnom.
Žene, mir, bezbednost - 'Od tradicionalnog do feminističkog koncepta bezbednosti'
16, 17 i 18. april 2010: hotel Bela lađa, Bečej
Žene u crnom se bave pitanjem bezbednosti od samog početka svog rada (1991.) i to promovisanjem svih vidova demilitarizacije, prigovora savesti, putem edukacije (konferencija, seminara, radionica), uličnih akcija, istraživačkih projekata, pokretanjem zakonodavnih inicijativa, izdavačke delatnosti, itd.
Projektom 'Žene, mir, bezbednost' nastavljamo sa našim feminističko-antimilitarističkim preispitivanjem tradicionalnog, militarizovanog pojma bezbednosti. Ovim projektom nastavljamo sa promocijom humanog koncepta bezbednosti, Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1325 i drugih važnih međunarodnih dokumenata vezanih za rodnu dimenziju bezbednosti. Jedan od važnih ciljeva projekta je zajedničko kreiranje feminističkog koncepta bezbednosti, izgradnja pravednog mira u skladu sa potrebama žena i ženskim ljudskim pravima. Projekat obuhvata brojne aktivnosti: edukativnog sadržaja, istraživačkog karaktera, zakonodavne inicijative, izdavačku delatnost, ulične akcije, itd.
Edukativni seminar 'Od tradicionalnog do feminističkog koncepta bezbednosti' predstavlja drugi od pet predviđenih regionalnih seminara koji će se održati u celoj Srbiji od februara do decembra 2010. godine. Seminari su kombinacija predavanja i radionica, projekcije dokumentarnih filmova, video-prezentacija. Seminari imaju interaktivni i interdisciplinarni karakter, uz jednako vrednovanje aktivističkog iskustva i akademskog znanja.
Petak, 16. april 2010.
Smeštaj i ručak – 13:30 – 15:00
Popodne
15:00 – 15:30: Uvod
15:30 – 17:30 Radionica: 'Bezbednost viđena očima žena' - stavovi i iskustva žena na terenu
Koordiniraju: Ivana Vitas i Staša Zajović
Pauza: 17:30 – 18:00
18:00 –19:30 Projekcija kraćih dokumentarnih filmova o humanoj bezbednosti i rodnoj dimenziji bezbednosti: dokumentarni film 'Belvil' i video prezentacija(20 minuta) i video prezentacija 'Sindikalno udruživanje žena u neformalnoj ekonomiji9 (15 minuta)
Nakon projekcije razgovor
Koordiniraju: Ljiljana Radovanović i Nataša Lambić
20:00 Večera i druženje
Subota, 17. april
9:30 – 12:00 Radionica – Demilitarizacija bezbednosti – humana bezbednost, rodna dimenzija bezbednosti
Koordiniraju:Marijana Stojčić i Maja Pešić
Pauza:12:00 – 12:15
12:15 – 13:45 Predavanje i radionica: Značaj civilne demokratske kontrole nad oružanim
snagama – NATO pakt i Srbija
Koordinacija: Gordana Subotić
Ručak:14:00 – 15:00
17:00 – 19:30 Radionica: Ne/rado žena ide u vojnike
O militarizaciji ili emancipaciji putem učešća žena u oružanim snagama
– ka feminističko-antimilitarističkom konceptu bezbednosti
Koordiniraju: Staša Zajović, Ivana Vitas i Nataša Lambić
20:00 – Večera i druženje
Nedelja, 18. april
10:00 – 12:00 Iskustva feminističko-antimilitarističkog koncepta bezbednosti
Power point prezentacija ženskih grupa koje rade na rodnoj dimenziji bezbednosti
Koordiniraju: Saša Kovačević i Miloš Urošević
12:00 – 13:00 Evaluacija
Beograd, Žene u crnom, 17. mart 2010.
Kontakti: Ljiljana Radovanović, Ivana Vitas i Nada Dabić
Izveštaj sa suđenje „anarhosindikalistima“
Projekcija filma 'Ne u naše ime'
Feministički pristup pravdi
Produkcija: Žene u crnom, Beograd 2009.
Režija: Zlatko Paković
Trajanje: 43 minuta
Velika Plana, 18.mart 2010.
Prostorije Žena u akciji - Velika Plana u 18h
Video prezentacije:
- Kontinuitet ženskog otpora - 15.30h - 15.45h
- Raport sa teretna - 15.45h - 16h
Panel diskusije:
- O položaju žena u svetu - 16h - 17h
Moderatorka: Jelka Jovanović, novinarka
Učestvuju:
- Zorica Mršević, zamenica Zaštitnika građana, Beograd
- Jovanka Zlatković, novinarka, Novi Sad
- Mirjana Kiš, Udruženje Roma, Novi Bečej
- Nevena Dičić, Beogradski centar za ljudska prava, Beograd
- Lepa Živanović, Ženska sekcija sindikata Nezavisnost, Beograd
- Iz rezignacije u akciju - 17h - 17:45h
Moderatorka: Staša Zajović, Žene u crnom
Učestvuju:
- Zagorka Golubović, antropološkinja, Beograd
- Jelena Veljić, studentkinja etnologije i antropologije, Beograd
- Vida Knežević, radnica u kulturi, Beograd
- Ljubica Gavrilović, inženjerka menadžmenta, Novi Sad
