1. Cilj
Podrška za zaštitu branitelja/ki ljudskih prava od nasilja, pretnji i pritisaka ekstremno desničarskih organizacija u Srbiji.
2. Rezime
Srpski narodni pokret „Naši“ je početkom novembra objavio spisak NVO i medija čije delovanje treba zabraniti. Organizacije na tom spisku su poznate po zaštiti ljudskih prava i mirovnom aktivizmu, a neke od njih su, još iz vremena devedesetih, na udaru režima i nacionalističkih grupa. Čin stavljanja ovih organizacija na „crnu listu“, objavljenu na web sajtu SNP „Naši“, jeste ozbiljna diskriminacija, pretnja, i protivno je zakonima koji važe u ovoj državi. Ne sme se izostaviti ni veoma opasna tvrdnja sa sajta SNP „Naši“, gde se National Endowement for Democracy naziva organizacijom za sprovođenje specijalnih operacija CIA, koja se finansira u sklopu budžeta USAID i odobrava od strane Stejt Departmenta.
Povodom 21-godišnjice zločina u Vukovaru, Žene u crnom i Art klinika će 18. novembra, u 19:00 h, organizovati mirovnu akciju na Trgu Republike u Beogradu u crnini i ćutanju.
Sledećeg dana, 19. novembra, sa članicama i članovima porodica žrtava, građankama i građanima Vukovara, prisustvovaćemo obeležavanju godišnjice zločina.
zahtevamo sledeće:
- da Beograd poštuje dokumente koje je prihvatio i institucije koje je osnovao u vezi sa R 1325 (Nacionalni akcioni plan za implementaciju Rezolucije 1325, Politički savet i Multisektorsko koordinaciono telo za sprovođenje NAP-a),
- da obezbedi učešće žena u pregovaračkoj delegaciji i formulisanju polaznog dokumenta za pregovore, u skladu sa NAP-om za primenu Rezolucije 1325...
Aktivistkinje i aktivisti Žena u crnom i Fonda za humanitarno pravo će u sredu, 18. jula 2012. godine, prisustvovati komemoraciji koju organizuju porodice žrtava, u znak sećanja na žrtve zločina koji su počinjeni tokom jula 1998.godine na području opštine Orahovac, na Kosovu...
Nikada nećemo zaboraviti genocid u Srebrenici! 1995 – 2012.
Povodom sedamnaest godina od genocida u Srebrenici, Žene u crnom uz podršku umetničkih grupa Škarti Art klinike, organizuju mirovnu akciju
„Nikada nećemo zaboraviti genocid u Srebrenici!“,
10. jula 2012. godine na Trgu Republike u Beogradu od 20 do 21 h.
Stajanje je u crnini i ćutanju.
Solidarni pozdravi!
Žena je više od žrtve
Delegacija Žena u crnom je 22. juna u bosanskom selu Đulić pored Zvornika prijateljski i drugarski razgovarala sa tamošnjim ženama. U selo sa oko 500 porodica smo stigli kad je popodnevna vrućina slabila. Nekoliko žena čekalo je pred seoskim kulturnim centrom da nas pozdravi. Unutra je bilo tridestek žena, neke iz Đulića, neke iz Zvornika, a sve su doživele užasna poniženja, nasilje i traume rata i nepravde nakon rata. Razgovarale smo otvoreno nekoliko sati uz domaću kafu, cigarete i snežno beli sok od kukuruza. Neke žene su pričale o frustracijama zbog lokalne vlasti i svakodnevnoj borbi da ponovo izgrade život, druge kako ekonomsko siromaštvo sprečava društvenu obnovu i politički napredak. Neke, naročito iz Zvornika su razočarane tamošnjim fašizmom i agresivnošću suseda Srba.
22. juna2012. godine, u 10 časova, u zgradi Višeg suda u Beogradu(Timočka 15 ), zakazano je novo ročište u procesu političkei sudske rehabilitacije ratnog zločinca i saradnika okupatora, DražeMihailovića. Kao svedoci su pozvani istoričari Kosta Nikolić,Bojan Dimitrijević i Veselin Đuretić.
Žene ucrnom će, kao i na ranijim ročištima, izraziti protest protivrehabilitacije osuđenog ratnog zločinca, te protiv vladajućihstruktura koje bezbobzirno zloupotrebljavaju sudske instance i degradirajupravni sistem, nanoseći nenadoknadivu štetu i odnosima u regionu.
Pozivamovas da nam se priključite u što većem broju.
Solidarni pozdravi
Apel za spas talijanskog lista "il Manifesto"
Talijanski list »il Manifesto« rođen je iz svijesti i potrebe za obnovom marksističke i komunističke misli unutar pokreta '68., te se uvijek borio za slobodno izražavanje ideja i mišljenja svih. Danas ekonomsko-financijska logika, koja pokušava svime ovladati i sve podčiniti te nikada u tolikoj mjeri kao u aktualnoj krizi ljude, društvene odnose, i sve proizvode kulture svodi na puku robu, želi savladati misao, osobito ako se radi o kritičkom mišljenju.
Žene u crnom su dana 12. maja 2012. posetile Bratunac i prisustvovale ukopu/dženazi posmrtnih ostataka ubijenih Bošnjaka i Bošnjakinja za vreme rata u Bosni i Hercegovini.
Kao i svake godine, a pogotovu na tim strašnim mestima, bude nesnosno vruće vreme. Kada smo ulazile u ograđeno mezarje, redari su sklanjali ljude, da bi nam prokrčili put, predstavljajući nas uz svo uvažavanje, govoreći, ovo su Žene u crnom, dok su nam se ljudi zahvaljivali na dolasku.
Tog dana bio je ukop 34 posmrtnih ostataka, među njima i dvoje dece iz iste porodice.
16. maj 2012. predavanje održano u prostorijama Žena u crnom
O sebi - Ja sam otišla, to je bio moj izbor, ja sam dezerterka, dezertirala sam taj rat
Ja sam od početka bila u antiratnom pokretu u Novom Sadu, ne dugo, zato što sam otišla januara 1992, kao jedna od 200.000 ljudi iz Vojvodine, ali se o tim ljudima ne govori. Oni su zamenjeni sa 400.000 novih ljudi. To je 10% populacije i predstavlja jedno tiho proterivanje.
U strogom centru Beograda, u blizini restorana Ruski Car, obeležen je međunarodni dan borbe protiv homofobije i transfobije - puštanjem u vazduh blizu 100 balona duginih boja koji na simboličan način slave današnji dan.
Na protestu, koji je održan dana 11. maja 2012. godine, ispred Trećeg opštinskog suda u Timočkoj, a povodom sudske rehabilitacije osuđenog ratnog zločinca Dragoljuba Draže Mihailovića, bili su prisutni pripadnici Ravnogorskog pokreta i pripadnici fašističke organizacije Obraz, sa njihovim liderom Mladenom Obradovićem (on je osuđen u dva sudska procesa za nasilje na Paradi ponosa 2010. i za sprečavanje Parade ponosa 2009), kao i sveštenik Srpske pravoslavne crkve Žarko Gavrilović, poznat po nasilju za vreme prve Parade ponosa, u Beogradu 2001.
Žene u crnom su 06. aprila 2012. na Trgu Republike održale stajanje u crnini i ćutanju, a povodom dvadeset godina od agresije na Bosnu i Hercegovinu...
Drage i dragi,
Pozivamo vas da se pridružite 6 aprila u 13 časova, na Trgu Republike našoj protestnoj akciji, kojom obeležavamo 20 godina od oružane agresije na Bosnu i Hercegovinu.
Te, 1992. godine, u periodu od aprila do oktobra, počinjeno je gotovo 70% svih progonstava i ubistava na prostoru BiH.
Posle priznanja SR BiH kao nezavisne države, 6 aprila 1992 godine, usledila je srpska opsada Sarajeva ( UN zaštićenog grada), koja je trajala 1475 dana, tokom koje je ubijeno preko 10.000 odraslih i preko 500 dece, a ispaljeno preko 480.000 projektila.
Nešto ranije, 1 aprila su srpske paravojne snage, uz pomoć JNA, zauzele najpre Bijeljinu, a potom i druge opštine u Podrinju (Istočna Bosna). U Bijeljini je ubijeno preko 1.000 civila nesrpske nacionalnosti, a od 37.000 nesrba, proterano je 35.000. To je bila samo generalna proba za vojne akcije i zločine u ostalim gradovima.
Tri godine kasnije, u Srebrenici je ubijeno više od 8.000 Bošnjaka. Bio je to najveći zločin posle Drugog svetskog rata. Bosna i Hercegovina i sigurna zona UN - Srebrenica su postali simboli stradanja bošnjačkih civila. Genocid u Srebrenici je predstavljao konačan dokaz ljudske degradacije i definitivno sramotan poraz ljudskog morala i zaštite ljudskih prava.
Na dvadesetu godišnjicu početka rata protiv Bosne i Hercegovine, Žene u crnom će potsetiti na bitne činjenice o korenima, uzrocima i ciljevima srpskog velikodržavnog projekta i pozvati na prekid sa lažima, obmanama i falsifikatima i menjanjem karaktera događaja u BiH.
Smatramo da je to važno zbog stotine hiljada žrtava u BiH i mogućnosti da se zločini koji nisu priznati i osuđeni, ponovo izvrše u nekim drugim društveno-političkim okolnostima.
Žene u crnom su 8. marta obeležile Međunarodni dan žena, uz učeće aktivistkinja i aktivista iz brojnih gradova Srbije, koje su članice Mreže, ali i prijateljica i prijatelja iz drugih nevladinih organizacija, akademske zajednice, sindikata, umetničkih udruženja i sl...
Apel protiv podizanja spomenika svim žrtvama i braniocima otadžbine na Savskom trgu u Beogradu
8. MART - ZA RADNA PRAVA ŽENA
"Ni suvišne, ni poslušne – i buntovne i solidarne"
Žene u crnom obeležavaju 8 mart - Međunarodni dan žena preformansom na Trgu Republike, uličnim maršem, postavljanjem spomen-ploče Kseniji Atanasijević i programom u Kulturnom centru “Rex”.
Povodom devetnaest godina od zločina otmice 19 putnika bošnjačke nacionalnosti na pruzi Beograd - Bar, u stanici Štrpci, 27.02.1993., Žene u crnom su organizovale mirovnu akciju.
Stajanje u crnini i ćutanju je organizovano 27.02.2012. ispred železničke stanice u Beogradu, odakle je i bukvalno i simbolički krenuo voz smrti 671.
Protestu su se pridružili i Fond za humanitarno pravo i Komitet pravnika za ljudska prava, a protest su medijski ispretili: novinska agencija Fonet, jedna turska televizija i e-novine.
Žene u crnom su i ovom prilikom, ponovile svoj zahtev vlastima države Srbije:
- da porodice žrtava imaju pravo na istinu o svojim najmilijima: država je dužna da otkrije gde se nalaze posmrtni ostaci žrtava
- da porodice žrtava imaju pravo na pravdu: država je dužna da sve odgovorne (naredbodavce, planere i izvršioce) ovog zločina kazni.
Držale/i smo sledeće transparente:
- Žene u crnom za mir i pravdu
- 27.02.1993. na pruzi Beograd - Bar, oteto je 19 civila bošnjačke nacionalnosti na stanici Štrpci
- Odavde je krenuo voz smrti 671
- Dva transparenta sa 19 imena žrtva
- Voz je stao u 15.48h
- Gde su oteti u Štrpcima?
- Devetnaest godina od zločina u Štrpcima (27.02.1993. – 27.02.2012.)
- Pravda za žrtve, kazna za počinioce
- Pamtimo zločine u Sandžaku
- Pamtimo
- Žene u crnom za mir i ljudska prava
U ponedeljak, 27. februara 2012. godine, navršava se devetnaest godina od zločina u Štrpcima.
Žene u crnom vas pozivaju na mirovnu akciju obeležavanja godišnjice ovog zločina od 13h do 14h, na Platou ispred železničke stanice u Beogradu, Savski trg 2, u crnini i ćutanju.
Da li želiš da te građani upamte kao glavnog krivca za propast društva i zatiranje i ono malo demokratskog potencijala osvojenog 5. oktobra?
Dragi Borise, zamolila sam da me primiš da Ti lično, u prijateljskom razgovoru kažem neke stvari o katastrofalnom stanju u našem društvu, koje saznajem putem istraživanja, a koje Tebi sigurno neće reći ljudi iz Tvog okruženja – ali Ti si odbio da me primiš, zato sam prinuđena da Ti se obratim preko javnosti, jer osećam i ličnu odgovornost ako ćutim pred upropašćivanjem svake nade u budućnost za građane Srbije.
